„Треба да будемо праведни. Југославија је Словенцима помагала“, рекао је у серијалу Радија Слободна Европа „100 година Југославије“ Димитриј Рупел, први министар иностраних послова Словеније од 1990. године.
„Мислим да смо ми у Југославији могли да створимо многе ствари које иначе не бисмо могли створити. Што се тиче изградње институција, познавања државе. Ми смо били као на једној студентској екскурзији у Југославији. Међутим, она је била анахрона појава“, истиче Рупел за РСЕ.
Додаје да је проблем Словенаца и Хрвата био што су се нашли на погрешној страни у Првом светском рату па су због тога морали бити спремни на више концесија Србима.
“Мислим да је Југославија била неко поволјно решење за Словенце и Хрвате у оно време. Колико знам, колико сам читао, југословенство је било за нас јако лепа идеја”, наводи он у интервјуу.
Рупел каже да су одмах по доласку опозиционог ДЕМОС-а на власт 1990, почеле припреме за независност Словеније увежбавањем полицијских јединица те да је оружје стизало илегалним путевима из Израела. Истовремено, на дипломатском плану успоставлјени су контакти са немачким канцеларом Хелмутом Колом, па чак и руским председником Борисом Јелјцином са којим се Рупел срео у мају 1991.
Рупел, који је 1980-их био дисидент, каже да се тада често сретао са Добрицом Ћосићем са којим је био у пријателјским односима.
Он је са председником Скупштине Словеније Францом Бучаром посетио Ћосића у Београду у августу 1991. године након рата у Словенији.
„Рекли смо Добрици – пустите ви нас да радимо своје а ми ћемо пустити вас да радите своје. Ми имамо своје националне интересе, ви имате своје националне интересе – ми мислимо да нису противречни. Ми нећемо улазити у ваше послове, немојте ви улазити у наше. И на неки начин Ћосић се тада сложио, те 1991.“
Међутим, Рупел додаје да је његов последњи сусрет са Ћосићем 1992. на конференцији у Лондону био веома хладан.
Титова политика кобна по Југославију
На питање како оцењује улогу Јосипа Броза Тита за Југославију, Рупел каже да је Титова политика спајала југословенске народе и различите тенденције, али, да мисли да је за Југославију била кобна.
“Он је био јако спретан политичар, јако интелигентан на неки начин. Али, био је на челу, на врху једне пирамиде, једне ауторитарне организације државе која није била у складу са оним што се очекивало од Југославије после Другог светског рата. Тито се на неки начин бојао да изгуби утицај у Југославији, пре свега у Србији. Као што знате, Београд је био ослобођен октобра 1944. године, Љублјана тек у мају 1945, дакле пола године после Београда. У његовом ослобађању су учествовале и совјетске трупе. Тито се бојао инвазије Енглеза преко Истре. Они су размишлјали о томе. Зато је позвао у помоћ Русе да учврсти власт”, наводи Рупел.
Извор: Данас/РСЕ
