За Србију, која постоји осам векова, важи сасвим супротно правило – она постоји упркос великим силама, упркос себи самој и својим поделама, које су могле да гарантују њено заостајање у економском развоју.
Данас се управо та историја приводи крају. Пре него што откријемо како је до тога дошло, да рекапитулирамо све о чему смо овде говорили. Појам који Срби о себи имају је, превасходно, демографске, а не географске природе, пише за Недељник Давид Лауфер, швајцарски историчар који Београд доживљава као свој дом.
– То је један народ, а не једна територија. И тај народ је, пре свега, одређен критеријумима вероисповести, концепцијом отпора, директно наслеђеном од Османске империје. Ради се, дакле, о народу који је повезан заједничком вером, који вековима улази у често самодеструктивне конфликте не би ли очувао, не толико своје границе или своје економске интересе, колико своју веру и сопствене митове на којима почива – износи Лауфер у тексту за Недељник.
– За једног Швајцарца, оваква схватања и ова историја изгледају, најблаже речено, егзотично, а у најгорем случају апсурдно. Швајцарска и Србија имају нешто заједничко: исте су величине и имају приближно једнак број становника, то су мале земље које немају излаз на море и чврсто су суверенистичке, што их држи по страни од Европске уније и НАТО-а. Ван тога, у свему осталом или у скоро свему, оне се разликују – наводи он, и додаје:
– Швајцарска је већ два века у свом актуелном облику уређења. А он постоји вољом Наполеона који је конфедералистима наметнуо једнакост и јединство. Сви конфликти 19. века, безмало сви, а затим и конфликти 20. века, штедели су је, јер њено постојање одговара земљама које је окружују. Та ситуација, у пару са високим нивоом образовања, могла је да гарантује њено садашње богатство. Другим речима, Швајцарска постоји и просперира захваљујући великим силама: мој таст, са својом метафором о наплати путарине, био је у праву. За Србију, која постоји осам векова, важи сасвим супротно правило: она постоји упркос великим силама, упркос себи самој и својим поделама, које су могле да гарантују њено заостајање у економском развоју.
Извор: Nedeljnik
