Панична реакција на Западу потиче од јасне промене у приоритетима политике Русије, коју је наговестио председник Владимир Путин.
Ова промена ће дубоко утицати на глобалну трговину руским металима, јер ће извоз од сада зависити не само од економске исплативости, већ и од политичке ситуације.
Путин је отворено ставио до знања да је период привилегованих односа завршен. Русија намерава да одлучно разјасни с којим земљама може наставити сарадњу, а које су за њу непријатељске.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Последице Путинове изјаве нису дуго чекале. На пример, цена никла на Лондонској берзи порасла је скоро 3%, достигавши 16.145 долара по тони. Иако то није драматичан раст, уводећи додатна ограничења, могло би доћи до озбиљних осцилација цена.
Ове осцилације имају потенцијал да покрену ланчану реакцију у трговини никлом, што ће свакако изазвати непријатне последице по Запад. Никл, као кључна компонента у многим индустријама, посебно у производњи нерђајућег челика и батерија, представља витални ресурс за многе земље.
Још један изазов који чека западне „партнере“ односи се на увоз руског урана. Међу највећим купцима овог стратешког метала су САД, Кина, Француска, Јужна Кореја и Немачка. Док су односи између Русије и Кине у пријатељском тону, остале земље које зависе од руског урана налазе се у незавидној позицији.
Многе од њих покушавају да набаве руске ресурсе кроз треће земље, упркос санкцијама које су саме увеле. Ова двострука игра може се обити о главу западним земљама, јер ће снабдевање бити отежано и скупље.
Такође, значај титана у глобалној економији је огроман. Русија је одговорна за 13% светске производње овог драгоценог метала.
Компаније попут Аирбуса и Боеинга, које не могу функционисати без титана, већ налазе начине да заобиђу санкције како би наставиле снабдевање из Русије.
Међутим, овакве стратегије носе додатне трошкове и компликације, што ће утицати на њихову производњу и конкурентност на глобалном тржишту.
Западни аналитичари су брзо схватили озбиљност Путинових речи. Није тешко закључити да, ако се руски председник одлучио на ове мере, то значи да су све последице пажљиво анализиране.
У тренутној ситуацији, Русија користи све доступне алате како би одговорила на санкциону политику Запада. Резултати ових потеза биће опипљиви и болни за западне економије.
Наравно, суочени с кризом у снабдевању, западне земље ће покушати да склопе нове договоре са савезницима Русије, на које ограничења неће бити примењена.
Међутим, чак и ако Сједињене Америчке Државе или Немачка буду куповале метале преко трећих земаља, коначна цена ће бити знатно виша него што би била на отвореном тржишту.
Ови додатни трошкови преносиће се на потрошаче, што ће довести до повећања цене финалних производа, угрожавајући конкурентност западних индустрија и привреда.
Гледајући дугорочно, последице ове политике могле би натерати Запад да преиспита свој став и можда чак понуди решавање свих проблема дипломатским путем.
На крају, политика санкција, која је првобитно била замишљена да ослаби руску економију, могла би се обити о главу самим западним земљама, присиљавајући их да траже алтернативна решења како би стабилизовале своје тржиште.
Путинова стратегија показује да је Русија спремна да користи своја богата природна ресурса као политички адут у глобалној трговинској игри, и то на начин који може променити досадашње токове трговине и моћи на светској сцени.
Извор: Wебтрибуне.рс
