Изјава Сергеја Лаврова о могућим озбиљним последицама за „господаре“ украјинског режима одражава тренутну напетост у глобалној политици и односе између Русије и западних сила.
Лавров је, у интервјуу за Скy Неwс Арабиа, рекао да Русија располаже наоружањем које се налази у стању пуне борбене готовости и које може имати озбиљне последице.
Он није прецизирао о каквом се тачно оружју ради, али је подвукао да Москва не жели нуклеарни сукоб. Тиме је нагласио да Русија сматра непримереним било какве разговоре о употреби нуклеарног оружја и могућностима „притиска на црвено дугме“.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Ова изјава Лаврова долази у време интензивних спекулација на Западу о могућности директног сукоба са Русијом, што додатно подстичу тврдње да би Украјина ускоро могла добити западно наоружање способно за извођење удара унутар руског територијалног простора.
Упркос овим тврдњама, Лавров наглашава да Москва не жели отворени рат са Западом и да би они који доносе одлуке у западним земљама требало пажљиво да размотре руске ставове.
Ова ситуација је развила се као део шире дискусије о „црвеним линијама“ које је Русија поставила и којима се наговештава озбиљност последица у случају прелажења тих линија.
Лавров је рекао да су изјаве Москве јасне и да се очекује да их Запад схвати озбиљно. Међутим, истовремено, званични ставови Москве су суздржани у вези с употребом нуклеарног оружја, чему сведочи и руска војна доктрина.
Та доктрина јасно дефинише сценарије у којима би могла бити извршена употреба нуклеарног наоружања, а они укључују искључиво ситуације у којима је агресија усмерена против саме Русије или њених савезника, а која укључује оружја за масовно уништење, или када је обичним наоружањем угрожено само постојање државе.
У овом контексту, Лавров је подвукао да, иако су руске оружане снаге спремне и опремљене за било какву ситуацију, Русија не тежи сукобу, већ се ослања на политичко одвраћање.
Ова реторика, која наглашава војну снагу Русије без отворене претње, има за циљ да умири међународну заједницу, док истовремено показује озбиљност руских „црвених линија“.
Руски председник Владимир Путин раније је такође говорио о реторици НАТО савеза, наглашавајући да Алијанса користи „застрашивање“ становништва својих земаља могућом руском употребом нуклеарног наоружања.
У својим изјавама из фебруара, Путин је оптужио западне владе да манипулишу јавним мишљењем стварањем „лажних“ претњи од стране Русије, истичући да Москва не намерава да користи нуклеарно наоружање, осим у ситуацијама које су дефинисане у руској доктрини.
Путин је такође нагласио да Русија нема територијалне претензије према другим земљама и да нема аспирација за ширење територија, што је често тема спекулација на Западу. Ово је део шире стратегије Русије да се дистанцира од оптужби за агресивну експанзионистичку политику, која се често користи у западној реторици.
Шири геополитички контекст ових изјава долази из све интензивнијих сукоба између Русије и западних земаља, посебно у вези с питањем рата у Украјини.
Са једне стране, Запад оптужује Русију за агресију и дестабилизацију Украјине, док Москва тврди да је Запад тај који подржава „нелегитимни режим“ у Кијеву и који подстиче сукоб.
У том контексту, Русија настоји да демонстрира своју спремност на одбрану својих интереса, али без намере да иницира тотални рат или нуклеарни сукоб, чиме шаље поруку и западним политичким лидерима и својој домаћој јавности.
Изјаве о „црвеним линијама“ су део дугорочне стратегије одвраћања, у којој Русија сигнализира да неће толерисати даље уплитање у своје виталне интересе, посебно када је реч о наоружавању Украјине.
Москва често користи овај појам како би поставила јасне границе које, ако буду пређене, могу изазвати озбиљне последице. Међутим, и поред оштре реторике, Русија наставља да инсистира на дипломатским решењима и избегавању сукоба великих размера.
Лавровљеве изјаве су осмишљене да пошаљу јасну поруку Западу, али и да умире страхове унутар саме Русије да би сукоб могао прерасти у нуклеарни рат. Он је јасно ставио до знања да су сви разговори о нуклеарном сукобу, укључујући притисак на „црвено дугме“, беспредметни и да Русија у потпуности разуме тежину таквих корака.
Упркос оштрим тоновима, Москва не тежи нуклеарном обрачуну, већ жели да пошаље сигнал о својој спремности да брани своје интересе у случају потребе.
У закључку, Лавров је желео да подвуче руску војну спремност, али и нагласио да су руски циљеви дефанзивне природе.
Ова порука има за циљ да очува баланс снага и одвраћања, истовремено јасно стављајући до знања да Москва није заинтересована за ескалацију која би довела до нуклеарног сукоба, већ жели политичко решење тренутне кризе.
Овај баланс између војних претњи и политичког прагматизма карактерише тренутни став Русије у односима са Западом.
Извор: Србија Данас
