Живот је драгоцен и јединствен дар, а ми га бесмислено и безбрижно трошимо, заборављајући да брзо пролази. Или с чежњом гледамо у прошлост или чекамо будућност, као да тад треба да почне прави живот. А садашњост, односно оно што управо јесте наш живот, пролази у овом јаловом жаљењу и сновима.
Својим гресима ми се често успротивимо Богу и најопасније је то што у једном моменту грех пређе у навику и више нема повратка, сматамо га нормалним, као да је део живота! А није, никада не сме бити јер то директан напад на Творца, успротиви се свом снагом и цигаретама и блуду и лицемерству и лажи и среброљубљу! Буди јак јер ти то можеш!
Није могуће не волети Христа. Кад бисмо Га сад видели не бисмо могли да одвојимо поглед од Њега, слушали бисмо Га наслађујући се, тискали бисмо се око Њега као што су се гурале гомиле људи у Јеванђељу. Само Му се не треба противити, треба се препустити созерцавању Његовог Лика – у Јеванђељу, код светаца, у Цркви – и Он ће заробити наше срце.
Кад те обузме осећање злобе према некоме замисли да и ти и он треба да умрете – и како ће пред тим постати ништавна његова кривица, и колико твоја злоба неће бити у праву, чак и ако формално то јесте.
Наша немилосрдност, неумољивост и окрутност према људима јесу непробојна завеса између Бога и нас. То је као кад бисмо биљку покрили црним поклопцем, а онда бисмо почели да се жалимо на то да пропада без сунчевих зрака.
За стицање мудрости треба припремити своју душу за примање „речи која се сади“ – у ћутању, кротости, сабраности и чистоти.
Супротно томе јесу распуштеност језика (уместо ћутања и слушања), распојасана емоционалност („брза на грех“), нечистота, злоба, одсуство дубине и заборавност.
Кад се испуне времена и рокови, кад наступи јесен света и Бог пошаље анђеле у жетву – шта ће они наћи на неплодним пољима наших срца? А ово време и рокови наступају за сваког од нас пре времена свеопште жетве.
Али не треба да падамо у чамотињу. Гледајте, сејач ипак сеје и на камен, и у трње покрај пута. Значи, он се унеколико узда и у оваква поља. И из житија светаца знамо колико често је душа, за коју се чинило да је коначно огрезла у грех, да је заслепљена страстима и упорна у злу, постајала дубоко тле пуно плодотворних снага, чисто од штетних примеса и туђих семена.
Стално, сваког дана, сваког часа Бог нам шаље људе, околности и дела, од којих треба да почне наш препород, а ми на њих не обраћамо пажњу и тако се сваког часа супротстављамо вољи Божијој о себи. И заиста, како Господ може да нам помогне? – Само шаљући нам у нашем свакодневном животу одређене људе и одређени стицај околности. Кад бисмо сваки тренутак свог живота доживљавали као тренутак воље Божије о нама, као одлучујући, најважнији и једини тренутак нашег живота – какви до тада скривени извори радости, љубави и снаге би се открили на дну наше душе!
Односите се озбиљно према сваком човеку којег сретнете на свом животном путу, према свакој могућности да учините добро дело, и будите сигурни да тако испуњавате вољу Божију о вама у датим околностима, тог дана и тог тренутка.
Извор: Ослобођење/Православие ру
