Серија жестоких руских напада паралисала је бројне украјинске градове у којима су становници остали без струје.
На мети руских дронова, балистичких и других пројектила који су лансирани са више локација нашла се енергетска мрежа Украјине. Разлог је једноставан – оставити Украјинце без струје док им бомбе лете над главом.
Русија је ову тактику већ користила, нарочито зими, под управљачком палицом Сергеја Суровикина, човека који је познат и као „генерал Армагедон“. Не треба искључити да ће овакви напади постати учесталији како се приближава јесен, а кључно питање које се поставља је – да ли је ово заправо Путинова освета за упад Украјинаца у Курск?
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Русија је у ноћи између недеље и понедељка покренула велики напад на пола територије Украјине. Москва је потврдила да је напала украјинску енергетску инфраструктуру, као и „да су погођене све жељене мете“. У нападима широм земље убијено је најмање седам људи, а повређено је на десетине Украјинаца.
Сирене за ваздушну опасност одјекивале су током целог дана, пошто је у понедељак покренут и велики напад дроновима на Кијев. Становници главног града Украјине добили су упозорење да хитно оду у склоништа, док су системи противваздушне одбране покушавали да оборе руске беспилотне летелице.
Непрекидни напади на Украјину
Командант Ратног ваздухопловства Украјине Микола Олешук рекао је да је Русија на Украјину испалила 127 ракета и 109 дронова, а тврди да је украјинска противваздушна одбрана оборила 102 ракете и 99 дронова.
Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да су Руси лансирали око 100 дронова и око 100 беспилотних летелица. Он је позвао савезнике да пошаљу Украјини додатно оружје, како би његова земља могла да се брани, али и да би успешно изводила нове нападе на територију Русије.
Напад на Украјину
Према појединим извештајима, у нападу на Кијев погођена је и хидроелектрана на реци Дњепар. Званичници су истакли да не постоји опасност да брана на реци попусти, али да би у том случају пола Кијева било поплављено.
Убрзо је Пољска, чланица НАТО савеза, саопштила да је њен ваздушни простор нарушен након масовног напада на Украјину. Тамошњи званичници су саопштили да је „објекат“ ушао у ваздушни простор Пољске и да се претпоставља да није у питању пројектил.
Према појединим наводима, сумња се да је у питању дрон, али објекат још није пронађен.
Јутро под бомбама
Напади су се, на изненађење многих, наставили и током ноћи између понедељка и уторка, као и у уторак ујутру.
Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су у руском нападу у ноћи са понедељка на уторак четири особе погинуле, а да је 16 људи рањено.
Зеленски је рекао да је у току акција спасавања у регионима које је Русија напала. Према његовим речима, руске снаге у нападу употребиле 81 дрон „Шахед“, као и крстареће, балистичке и аеробалистичке ракете. На мети су били Кијевска, Запорошка област, Херсонска област и Криви Рог.
Експлозије су се чуле и у Хмељничкој области, а три хиперсоничне ракете Кинжал испаљене су на западне регионе.
Тактика Сергеја Суровикина
Руски напади, као што је сама Москва потврдила, имају за циљ да бројне делове Украјине оставе без струје и тако онемогуће нормално функционисање становника и украјинских власти.
Ово није први пут да Русија изводи ударе који су сконцентрисани на енергетску мрежу. Ту тактику је „измислио“ генерал Сергеј Суровикин када је предводио руску војску у Сирији, а потом је примењивао када је био главни командант руских снага у Украјини.
Суровикин је после неколико месеци смењен, а потом и скрајнут због подршке вођи Вагнера Јевгенију Пригожину, али је његова тактика опстала.
Док је Суровикин командовао руском војском у Украјини, многи становници те земље живели су без струје, и то у току зиме. Репутација „генерала Армагедон“ га је пратила, а Украјинци су и те како имали разлога за страх.
У једном периоду 2022. године, 40 одсто украјинске енергетске структуре било је оштећено или потпуно уништено, а све због тактике Суровикина, која подразумева гађање термоелектрана и инфраструктурних објеката.
Ситуација је по његовом командом била критична у Кијеву, где су градске власти 2022. године одлучиле да распореде више од 1.000 грејалица. Градоначелник Кијева Виталиј Кличко страховао је тада да би нови напади могли потпуно да одсеку град од остатка области, што је претило да доведе и до тешке прехрамбене кризе.
У најтежим тренуцима, помињала се и евакуација становника из Кијева.
Да ли је ово Путинова освета за Курск?
Имајући у виду да су Украјинци у правом паклу док трају удари на енергетску мрежу, поставља се питање да ли се руски председник Владимир Путин овако свети за упад у Курск.
Снаге Кијева су 6. августа, пре тачно три недеље, ушле у Курску област у Русији. Од тада, успостављена је контрола над више места, а Украјинци су заузели и Суџу.
Зеленски је истакао да Украјинци контролишу више од 1.000 квадратних километара у Курске области. Операција у Курску се наставља, док постоје извештаји да Украјинци покушавају да продру и у Белгород, који се налази на граничном подручју.
Из изјава украјинских званичника јасно се закључује да украјинске снаге неће скоро напустити Русију. Циљ је, према речима Зеленског, пребацивање рата на територију Русије и стварање тампон зоне.
Путин, са друге стране, непрекидно обећава освету, као и избацивање украјинске војске са територије Русије. То се још није догодило, због чега аналитичари сматрају да Путин можда сада користи масовне нападе оваквог типа, као и офанзиву на град Покровск, да натера Украјинце да повуку трупе из Русије и бране своју територију.
Извор: Блиц.рс
