Издвајамо Свет

У НЕМАЧКОЈ И ИРСКОЈ ПРОНАЂЕНИ СПОМЕНИЦИ СА СРПСКИМ ОЦИЛИМА: Откуд грб Србије тамо, откривена ТАЈНА (ФОТО)

Фото: Твитер принтскрин

Пронађени знаци личе на грб Републике Србије

На друштвеним мрежама недавно су се појавиле фотографије са сликама скулптура и надгробних плоча на којима се налази, како тврде њени аутори, грб Србије и Срба. Овде не треба напомињати да споменика са грбом Републике Србије у самој нашој земљи има на сваком кораку, међутим, проблем је тај што су фотографије усликане у Ирској и Немачкој. Да ли је заиста могуће да су Срби оставили трага у овим земљама, на овакав начин? Или се иза тога крије нешто што се вековима скривало од српског народа?

Мистерија боце старе 1.650 година: У њој се крије велика тајна која годинама мучи човечанство

На првој фотографији може се видети надгробна плоча на једном локалном гробљу у Републици Ирској, јужно од Даблина. На њој је, како се тврди, грб са оцилима сличан оном који се данас налази на застави Републике Србије.

Сличан симбол налази се и у самом центру Дрездена на једном од кипова који “чувају” улаз у тамошњу катедралу.

Како би се на прави начин утврдило, макар у основним цртама, да ли ове ознаке заиста потичу или имају везе са Србима, треба се подсетити како је настао данашњи грб Републике Србије и од чега се он састоји.

Крст је један од најстаријих универзалних симбола. Јавља се много пре појаве хришћанства, код старих Грка и Римљана, као и на старом истоку. Увек је имао позитивно, соларно и животворно значење, а његов облик одувек је био захвалан за разне симболичке комбинације, украшавања и томе слично.

Симбол огњишта и светлости

Оцило (огњило, кресиво) је направа од чврстог метала, обично челика, полукружног или сличног облика. Служило је за паљење ватре, пошто се ударањем оцила о кремен стварала почетна варница за стварање ватре. Симболичке представе оцила јављају се још у древној Месопотамији, а потом и код Јевреја, старих Грка и Римљана.

Двоглави орао као и штит на коме се налази крст са оцилима потичу заправо из Византије. У 13. веку, у време владавине династије Палеолога, византијски новац све чешће садржи тетраграм који чини крст са четири грчка слова бета, а која означавају изреку “Цар царева царује царевима” (грч. βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων).

Крст са оцилима, уз двоглавог белог орла, чини најзначајнију хералдичку (хералдика – наука о грбовима) фигуру која је традиционални грб Србије.

Грб са крстом и оцилима први пут се може приметити код Срба тек у 14. веку на грбу Мрњавчевића, Дечанском полијелеју (1397) и на једној серији новца деспота Стефана из 15. века.

После Другог српског устанка, Србија је у оквиру борбе за аутономију водила и борбу за добијање званичних државних симбола – грба и заставе. Крст са оцилима као тада већ опште прихваћени грб Србије, налази се на печатима кнеза Милоша, као кнежев лични и државни грб. Сам кнез Милош много је полагао на то да његова Србија добије државно­правно обележје и признате државне знаке. Грб кнежевине Србије озакоњен је први пут утексту Сретењског устава, 1835. године.

Ако се узме све наведено у обзир, поменути симболи из Ирске и Немачке не могу имати везе са Србима. Као што је већ наведено, крст са оцилима користио се широм Европе, а ако се узме у обзир време када је овај симбол први пут почео да се користи у српском народу, као и територије на којима се простирала српска држава у 14. и 15. веку, немогуће је изједначити ове симболе.

 

 

Извор: srbijadanas.com

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ