БЕОГРАД – Радне дозволе за рад у Словенији, које су тренутно временски ограничене на годину дана, од пролећа 2019. важиће три године, речено је на састанку одржаном у среду (7. новембра 2018. године) поводом потписивања протокола о спровођењу Споразума о запошљавању грађана Републике Србије у Републици Словенији, који је организовао Словеначки пословни клуб у Србији.
Према речима Греге Малеца, вође Сектора за радну имиграцију словеначког министарства рада, радници ће по истеку прве три године моћи да продуже дозволу на још толики временски период.
Он је је нагласио да ће радник из Србије у првој години рада у Словенији бити везан за послодавца који му је омогућио издавање радне дозволе, а да ће након тога бити слободан да конкурише на тржишту рада те земље, наводи Екапија.
Споразум потписан 1. фебруара ове године требало би да буде ратификован до краја јануара 2019. и да ступи на снагу почетком маја следеће године, рекао је Малец и истакао да ће он омогућити и скраћивање поступка за издавање дозвола који сада траје између 2 и 4 месеца, захваљујући сарадњи служби за запошљавање две земље која се обавља електронским путем.
– Услов за добијање радне дозволе и рад у Словенији је да српски радник претходно буде пријављен на евиденцији Националне службе за запошљавање у Србији, како би држава могла да има надзор над запошљавањем својих радника у иностранству – рекао је он и појаснио да радник који жели да се запосли у Словенији не сме да буде запослен у Србији и да мора да буде пријављен на бироу за запошљавање макар и само на један дан, због поменуте евиденције.
Малец је нагласио да су радници на тај начин заштићени, јер државе прате процесе запошљавања и ако дође до кршења радног законодавства радна дозвола се поништава.
– То је заправо добро за радника, јер је у прошлости било примера да су се радници плашили пријављивања због бојазни да ће изгубити посао – истакао је Малец и нагласио да се радник по губитку радне дозволе враћа у Србију, где ће покушати да се запосли, а затим одмах може да аплицира за посао у Словенији, код другог послодавца.
Он је истакао да је Словенија исти споразум претходно потписала и са Босном и Херцеговином и да се он тамо показао као добар и за државу и за раднике.
Када је реч о занимањима која су тражена на словеначком тржишту рада, он је казао да је укупно 12 занимања, углавном занатских профила, у Словенији јако дефицитарно и да се највише траже електротехничари, вариоци, возачи камиона, кувари и магационери.
Малец је нагласио да овим споразумом нису решени услови за боравак у Словенији, иако је радна дозвола у тој земљи везана за боравишну визу, јер се обе дозволе добијају истовремено, али је потребно да радник покрене поступак за добијање боравишне дозволе.
С друге стране, Словенци на раду у Србији сусрећу се са бројним препрекама у вези са обнављањем радних дозвола у нашој земљи. Реља Мировић из РЦЛ групације, словеначки држављанин који већ 15 година живи и ради у Србији, пожалио се да сваке године кубури са добијањем радне визе и да губи доста времена идући од шалтера до шалтера.
– А ако променим посао, све ми креће од почетка и радна виза ми важи пола године – рекао је Мировић.
Снежана Богдановић, шеф Одсека за унапређење области рада у српском министарству за рад казала је да ово питање није решено потписаним протоколом.
– У Србији је добијање радне и боравишне дозволе раздвојено. Условима за боравак бави се Министарство унутрашњих послова док је издавање дозволе за рад у надлежности Националне службе за запошљавање. Ми због усклађивања са прописима ЕУ то морамо да решимо, да све буде на једном месту и у плану је да се то деси за годину-две, а уколико има интересовања може да се деси и раније, ако словеначки држављани који раде у Србији покрену такву иницијативу – изјавила је Богдановић.
Извор: Курир.рс/Екапија
