Пре само неколико година, званични Пекинг је имао ниску позицију када су у питању приоритети безбедносног програма НАТО-а.
С друге стране, Кина је НАТО алијансу доживљавала као организацију чије су активности биле доминантно усмерене на северноатлантски регион. Иако су односи између две стране били уздржани и прилично хладни, они су укључивали редовне консултације, па чак и ограничену сарадњу о заједничким претњама као што су међународни тероризам и пиратерија. Међутим, упоредо са заоштравањем конкуренције између САД и Кине, званични Пекинг се полако појављује на дневном реду НАТО-а.
Дефинисање Кине као „системског изазова“
Документ Стратешког концепта НАТО 2022, који су усвојили највиши званичници држава чланица и влада НАТО-а на самиту одржаном у Мадриду 29. јуна 2022, дефинисао је Кину као „системски изазов евроатлантској безбедности”. С тим у вези, државе чланице су се обавезале да ће радити на „трајној способности НАТО-а која би гарантовала одбрану и безбедност савезника од тактика принуде и напора Кине да подели Алијансу“.
У документу се такође наводи да кинеске злонамерне хибридне и сајбер операције, конфронтирајућа реторика и дезинформације циљају на савезнике НАТО-а. „Кина настоји да контролише кључне технологије и индустријске секторе, критичну инфраструктуру и стратешке материјале и ланце снабдевања. Савезници у НАТО-у верују да Кинези користе своју економску моћ да би створили стратешке зависности, ојачали свој утицај и подрили међународни поредак заснован на правилима, укључујући свемир, сајбер и поморски домен. “
Оно што је посебно истакнуто у документу је „продубљивање стратешког партнерства Кине и Руске Федерације и њихови покушаји да поткопају актуелни међународни поредак, који је у супротности са основним евроатлантским вредностима и интересима“.
НАТО акције у складу са дефинисаном агендом
У складу са дефинисаном мадридском агендом, НАТО је направио оштар заокрет ка азијско-пацифичком региону и улози Кине у њему. Пре свега, одлучено је да највиши званичници „азијско-пацифичке четворке” или савезника АП4 које чине Аустралија, Јапан, Јужна Кореја и Нови Зеланд редовно присуствују његовим састанцима на врху. Иако НАТО стално истиче да не планира да шири свој мандат на азијско-пацифички регион, сарадња Алијансе и АП4 је све снажнија и развија се у бројним доменима. И не само то. Поздрављају га и друге пацифичке земље које се осећају угрожено агресивним акцијама Кине.
Иако би правно и политички било више него контроверзно позвати азијске земље у НАТО или проширити своје безбедносне гаранције у региону, неки посматрачи сматрају да би Алијанса у будућности ипак морала да размишља о ажурирању свог мандата као одговору на глобалне изазове. конкуренције у двадесет првом веку.
Коришћење старих и формирање новог блока
У супротстављању растућем кинеском утицају у азијско-пацифичком региону, НАТО се ослањао на коришћење потенцијала раније формираних савезничких блокова који укључују АУКУС и Квад. Први је трилатерални безбедносни савез између Аустралије, Уједињеног Краљевства и Сједињених Држава закључен 15. септембра 2021. године, а други је стратешки безбедносни дијалог између Аустралије, Индије, Јапана и Сједињених Држава који се води од 2007. године. Паралелно са дијалогом земаља чланица, изведене су заједничке војне вежбе невиђених размера под називом Вежба Малабар. Посматрачи су утврдили овај дипломатски и војни аранжман као одговор на повећану економску и војну моћ Кине.
Новоосновани Блок Сквад има за циљ да интегрише Филипине у горепоменуте структуре. Наиме, овај блок би могао да омогући Филипинима да искористе војни потенцијал Аустралије, Јапана и САД за конфронтацију са Кином. Очекује се да ће нова алијанса предузети више поморских вежби и пружити већу безбедносну помоћ Филипинима у њиховим територијалним претензијама на Јужно кинеско море. Одред би заправо допунио Куад и довео до „свестраније расподеле војног особља“, где се деле одговорности. Позиционирање Кине
У кинеском хијерархијском погледу на свет, званични Вашингтон је заправо центар моћи који контролише планове партнера и снажно утиче на њихове спољнополитичке одлуке. Кинези верују да Сједињене Државе „гурају“ савезнике да се повинују и придруже њиховим економским или технолошким агендама, а у погледу безбедности, они би на крају могли да заврше као заступници у ратовима против америчких непријатеља. Сходно томе, Кина не види НАТО као аутономни ентитет, већ само као оруђе Сједињених Држава за одржавање своје хегемонистичке позиције у међународним односима.
Такође, Пекинг сматра да САД користе замах добијен мобилизацијом Запада у обрачуну са Путином како би Кину представиле као стратешког противника и преусмериле пажњу НАТО-а на Азију и Пацифик. Према анализама кинеских посматрача, Вашингтон жели да контролише оба краја евроазијског континента, а НАТО служи као одлично оруђе за уједињење европских и пацифичких савезника у заједнички стратешки блок.
Који су изазови са којима се Пекинг суочава?
У овом тренутку, Кинези не виде НАТО као директну војну претњу за њих, нити виде да се Алијанса брзо приближава њиховом суседству. Али Кина процењује да Сједињене Државе имају значајан потенцијал да изврше политички и економски притисак на њих. Не само да се антикинеска политика у самим САД узима као доказ, већ и брзо усвајање одговарајућих политика од стране америчких савезника. Наравно, говоримо о ограничењима извоза осетљивих технологија у Кину, забрани Хуавеја и разматрању забране ТикТок-а.
Надаље, кинески стратези процењују да би у непредвиђеној ситуацији на Тајвану САД вероватно врло лако окупиле коалицију својих НАТО савезника да уведу економске санкције, обезбеде оружје или чак учествују у војним операцијама, упркос законским ограничењима Алијансе. Поред малих поморских вежби НАТО-а и Јапана, Кина је забринута и због брзог развоја сарадње НАТО-а – АП4 у размени обавештајних података и сајбер и свемирској одбрани.
Нова милитаризација Јапана
На ширем плану, кинески званичници, као и спољни безбедносни посматрачи, истичу опасност од НАТО или америчких агенди дубље војно-технолошке сарадње између европских и пацифичких савезника. У том контексту, сматрају да се сарадња НАТО-а и Украјине може искористити као одличан изговор за ремилитаризацију Јапана. НАТО не само да се није противио, већ је апсолутно подржао недавно јачање јапанске војске и њену растућу улогу у пацифичким безбедносним структурама. Јапан обнавља своју војну моћ уз безрезервну помоћ НАТО-а је нешто што Кина не жели да види или прихвати.
Процена постојећег стања и развој ситуације у перспективи
Кинески аналитичари сматрају да Бела кућа у будућности има капацитет, као што је гурнула НАТО у интересну сферу Русије и изазвала рат у Украјини, да предузме исте кораке у Азији са сличним погубним последицама. Међутим, истичу и да има још много препрека за реализацију овог плана. Пре свега, ресурси НАТО-а су ограничени зато што рат који је у току у Украјини неизбежно има први приоритет.
Штавише, глобална забринутост НАТО-а у областима као што су тероризам, климатске промене и слобода пловидбе неће изненада нестати. По њиховом мишљењу, иако НАТО више није „клинички мртав“, азијско-пацифички регион ће бар за сада остати ван његове пуне пажње. С друге стране, чак и ако је на површини уједињен, НАТО има много унутрашњих подела када је у питању политика према Истоку. У овом контексту, Француска се истиче, јер наставља да позива на европску стратешку аутономију и делује као препрека ширењу НАТО-а у Азију и Пацифик.
Покушај освете
У покушају да заштити своје циљеве и интересе, Кина је изабрала неколико праваца деловања. Пре свега, она је одговорила на дефиницију сопствене политике као „системског изазова евроатлантској безбедности” описујући сам НАТО као „системски изазов глобалној безбедности”, а САД као безобзирног хегемона, незаинтересованог за просперитет савезника све док му је загарантована глобална доминација.
С друге стране, користила је сваку прилику да истакне своју независну и мирољубиву спољну политику и чињеницу да никада није извршила инвазију на другу земљу нити се мешала у унутрашње ствари других земаља. Такође, у међународним односима није користила једностране санкције или економску принуду, јасно алудирајући на политику САД. На крају крајева, према званичницима кинеског министарства спољних послова, Кина је увек подржавала „међународни систем усредсређен на Уједињене нације, међународни поредак заснован на међународном праву и основне норме међународних односа засноване на циљевима и принципима Повеље УН“.
Извор: Курир.рс/Индеx/Фото: Илустрација/Пренео: А.Н.
