Церебрална парализа је повреда мозга у раном детињству која се јавља приликом рођења. У зависности од места повреде, способност кретања детета може бити смањена.
Церебрална парализа углавном утиче на покретљивост, отежано ходање и може утицати на свакодневни живот читаве породице. Постоје и други пратећи симптоми, попут бола или когнитивних поремећаја. Нека деца могу имати проблема са говором или осмехом.
Захваљујући снази сопствене воље и воље Божије, она данас има најлепши осмех на свету. Млада је и успешна жена која је имала циљ да свој живот живи што квалитетније, у складу са огромном љубављу према својој породици и вери у Бога.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Гошћа емисије Црна хроника и ауторке и водитељке Јелене Пејовић била је Александра Новаковић, програмерка и wеб дизајнерка.
Церебрална парализа јој је констатована када је имала само 18 месеци када почиње њена животна борба која траје и данас.
Као преломни догађај у свом животу наводи своју посету манастиру Острог са 12 година када је доживела нешто чудесно и величанствено.
– Када сам имала 12 година, дакле, то је био пети разред, моја разредна, Бранка Костић водила нас је на Острог. Ја одлучујем да идем са својом рођеном сестром. До тада ја јесам знала шта су манастири и све то, али нисам тако мала могла да разумем то. Само сам осетила потребу да треба да идем. И дан данас не знам зашто, не знам како, али сам осетила потребу да треба да идем – рекла је Александра.
Већ након преласка прага манастирске цркве преплавиле су је снажне емоције:
– Када смо стигли на Острог како сам закорачила да уђем у манастриску цркву, тако сам почела да плачем. Сви људи који су тамо били су се окренули. Ја сам ридала, нисам могла да се зауставим. То никад нећу заборавити. Пустили су ме и рекли су, само плачи, јер има нешто што треба из тебе да изађе и ово ће бити преломни тренутак твог живота. То ми је рекао један монах. Након тога сам ушла у манастир, помолила се и пришла моштима Светог Василија. У том тренутку осетите како сва бол у вашем животу нестаје, како почињете да волите то што јесте, како сав терет који сте носили на својим леђима, не зато што сте хтели, него зато што сте морали, нестаје.
Када је спустила руке на мошти Светог Василија осећања су се додатно појачала:
– Спустила руку на мошти Светог Василија и почела да плачем. И у тој снази плакања, ја сам успела да замислим своје три жеље, које су се данас, 12 година касније, све три оствариле. У том тренутку моја прва жеља је била само да сама могу макар 100 метара да пређем, да не мора мама да ме држи, или сестра, или породица. Друга жеља је била да у мој живот дође човек који ће разумети шта ја желим, када кажем желим да радим вежбе и желим да напредујем, јер знам да много могу да постигнем у свом животу, без обзира што имам то што имам. Трећа жеља је била да се бавим овим послом који се данас бавим и да могу самостално да зарађујем, да осетим да и ја вредим поред тога што имам болест.
У том тренутку пришао јој је један монах и саопштио јој радосне вести:
– Када сам те три жеље изговорила, пришао ми је један монах и рекао: „Драго дете, те три жеље које си замислила, ја не знам шта су, наравно, не могу да читам твоје мисли, али знам да ће проћи 10 година и да ће се све три жеље остварити, јер твоје очи говоре да хоће!“ Он је након тога отишао и ја сам остала сама још мало у тој соби.
То није било њено једино искуство приликом посете манастиру.
– Изашла сам из манастира, кренула је служба која је трајала шест сати. Када сам улазила у манастир ја нисам могла да стојим. Након што сам изашла из манастира ја сам стајала шест сати. Иначе сам трпела болове сваки дан, јер наравно како радите вежбе упале се мишићи, све су упали, јер су активни наравно и после тога треба одређено време да се они опораве. Али у манастиру уопште није било бола, као да болести нема. То је невероватно, јер то не могу ни дан данас да препричам након 12 година. Ово је први пут да сам то изговорила.
Извор: Курир.рс/Аутор: Милан Вучковић
