НАЈЧЕШЋЕ питање које се поставља деци јесте „Шта желиш да будеш када порастеш?“ Девојчице обично желе да постану балерине, глумице или певачице, а дечаци – суперхероји који ће спасити свет, ватрогасци или возачи Формуле 1. Владимир Путин је пак имао мало другачије снове, а један од њих је и остварио.
Када велики снови постану јава
– Као дечак желео сам да постанем прво морнар, па затим и пилот. Касније, када сам већ био у старијим разредима школе, маштао сам да постанем шпијун – рекао је Владимир Путин у једном од разговора са публиком.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
– У шпијунажи ме је највише привлачило то што један човек може да промени судбине хиљаде људи и постигне оно што некада нису успевале ни читаве армије – додао је он.
Тај свој сан је садашњи председник Руске Федерације и остварио, али је пут до тога био дуг и трновит.
О томе шта је потребно како би постао шпијун, Владимир Путин се распитао у Управи Комитета државне безбедности (КГБ) у Лењинграду. Баш тамо је сазнао да би, како би приступио служби, требало или да одслужи војни рок, или да заврши факултет, и то најбоље – правни. Не желећи да пропусти прилику о којој је тако дуго маштао, Путин је уписао правни факултет Лењинградског државног универзитета, а већ на крају студирања добио је понуду да се прикључи служби КГБ у СССР.
Тајни псеудоним Владимира Путина
Током школовања у Институту Андропова КГБ СССР у Москви, Владимир Путин је, баш као и сви остали будући шпијуни, морао да има и псеудоним. Ригорозне безбедносне процедуре су тако налагале. Обично би он почињао истим словом као и презиме полазника Института, па је у Путиновом случају он почињао на слово „п“ – Платов. Тај псеудоним је Путина пратио још дуги низ година, малтене до краја његове шпијунске каријере. Наравно, имао је и друге, мање упечатљиве, али су они коришћени тек понекад.
На самом почетку, Владимир Путин је у КГБ-у радио на позицији контраобавештајца, да би касније прешао у редове обавештајаца, где је био ангажован на откривању рада нелегалних обавештајних служби.
Како је и сам неколико пута истицао, управо је на тој позицији научио највише о љубави према Отаџбини и у себи развио осећај лојалности. Касније је прешао да ради у Дрезден, на дужност директора Дома дружбе СССР-ГДР, а 1991. године одлучио да је време да се повуче из шпијунаже и каријеру усмери на неку другу страну.
Извор: Медији
