Још први Хришћани су се осењивали крсним знаком, као надање у помоћ Господа Исуса Христа који нас је спасао Својим страдањем на Крсту, и као непобедиво оружје против ђавола.
Али, пошто су они дубоко поштовали и волели Господа Исуса Христа, чинили су то са пажњом и дужним поштовањем.
Али, како је слабила вера код Хришћана, тако су многи почели немарно да се крсте. И тиме да чине велики грех. Када би многи могли да виде себе како се крсте, изненадили би се, и можда застидели. Као да их неко јури, као да ће се опећи, пролете руком испред себе.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Ево зато једног примера из књиге блаженопочившег оца Гаврила из манастира Ралетинац код Крагујевца, великог мисионара, о правилном крштењу:
Недавно један човек беше дошао у цркву на богослужење, и при целивању светих икона се необично крстио: јако је прстима притискивао чело и груди, да му је на челу остао отисак прстију. На моје питање зашто се тако крсти, одговорио је:
– Невоља ме научила.
После тога исприча следеће:
– Путовао сам једне ноћи сам. Ноћ је била прилично видна. Негде око поноћи још сам био далеко од насеља. На једној раскрсници испаде пред мене некакав човек, црн као угаљ и ружан, и поче да се врти око мене, да ме плаши и скаче на мене.
Ја се сетих да је то ђаво, и препадох се од страха, али помоћи ни са које стране нисам могао да се надам.
У страху ја почех да се крстим, али неправилно, у ствари да млатарам рукама, како сам био научио, и како раде многи други. Али враг се није уплашио од таквог крсног знака, него поче да ми се руга, рекавши: Не плашим се ја од таквог крста!
И после тога поче још више да облеће око мене и да ме плаши. Ја се тада сетих како су ме некад старији учили да се правилно крстим, па саставих лепо три прста и прекрстих се правилно, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин.
Тек што то учиних, сатана закука и побеже. Ето зато се ја од тог доба крстим овако и молим са страхом Божјим.
Сви људи који се не моле Богу, не умеју ни да се прекрсте, по томе ће се увек познати чија је вера празна и мртва.
Такви се налазе под власти сатане у свако доба, у њиховим срцима враг пландује и ужива, тамо је мрак у души и она је мртва без Духа Божјега, а то јадни људи не знају, кад дође смрт они тек тада виде коме су служили и коме припадају, али доцкан. «
Зато, пријатељу, увек кад се крстиш (пре и после: сна, рада, јела, пута, за време молитве, Причешћа, кад ти је лако, и кад ти је тешко, увек), крсти се правилно, пажљиво и побожно, јер је то преимућство нас, православних Хришћана, које нам је Бог даровао.
Састави десну шаку у крсни знак (да сви прсти буду правилно и чврсто састављени, да се не би између њих «провукао ђаво», како је говорио велики отац Јустин (Поповић), и са три прста додирни чело, стомак, десно и лево раме, говорећи: У име Оца, и Сина и Светога Духа. Амин
Фото: Pixabay.com
Извор: Београд.ин
