Како тврде стручњаци, битка за Харков је одлучујућа у украјинском рату.
Да ли у Украјини почиње једна од најважнијих битака која може да утиче на даљи ток читавог рата? То је битка за Харков. Последњих недеља руска војска је појачала нападе на други по важности град у Украјини, који је својевремено био чак и главни град Совјетске Украјине.
Харков се налази само 30 километара од руске границе. Дакле, претпоставља се да је Харков постао или би могао да постане приоритетна мета руског генералштаба, односно Путинових ратних планова, и да се ускоро спрема генерална офанзива на град, која би могла да постане мајка свих битака у рату досад.
Међутим, колико год он био важан Русима, Украјинци су одлучни да га бране по сваку цену јер би, осим војно-стратешког значаја, пад или одбрана града могла да има велики психолошки утицај на обе стране. У више од две године рата, Руси нису успели да га заузму, иако је „наведен“ као трећи и најважнији у сецесионистичко-освајачком плану Москве 2014. године, када су створене парадржаве Доњецк и Луганск.
Руси су појачали своје нападе, али заузимање града који је пре рата имао 1,7 милиона становника, а сада има мање од пола милиона, захтева ангажовање великих снага и носи велики ризик. Како пише Блумберг, позивајући се на украјинске и западне војне изворе, сврха најновијих руских напада на Харков, посебно на енергетску и комуналну инфраструктуру, јесте да примора становнике да се евакуишу пре могућег напада.
Владимир Путин жели Харков из два разлога – да оствари „значајнију победу“ као залог за даље ратовање и да убеди јавност да „добро ради“ и да створи тзв. санитарну зону дуж руске границе да би се избегли упади на руску територију, као што је био случај у Белгородској и Брјанској области.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Путин је говорио о „санитарној зони“ у свом недавном обраћању нацији, што је изазвало интензивирање напада на Харков. Међутим, и према мишљењу руских прорежимских војних аналитичара, за такав „подухват“ треба мобилисати најмање 300 до 350 хиљада нових војника, и то већ до 1. јуна, а након усвајања новог закона о мобилизацији, Кијев је спреман да буде попуњен са чак 400 до 500 хиљада војника.
Амерички војни извори, према Блумбергу, не верују у способност Русије да нападне Харков без повећања броја оружаних снага, а САД развијају мере за обнову енергије са Украјином уочи нове зиме. Реч је о вишемилионском граду, а руска војска наставља офанзивна дејства на подручју Донбаса, који жели да заузме до краја. Ако не доведе нове војнике, онда ће морати да повуче снаге које сада има у Харков, а то би довело до заустављања офанзиве на Донбас или до одбране на југу.
Како пише Би-Би-Си, за напредовање према Харкову није довољна само бројчана надмоћ, већ је потребно војнике обучити, координисати различите родове војске и обезбедити логистику, а ако руска војска заиста намерава да изведе операцију у Харкову ове године, онда је њено време за ово веома ограничено.
Осим тога, фронт би покривао огромну територију и по ширини и по дубини, пуну војних објеката, а није искључено да се све претвори у савремени Стаљинград. Ово је повезано са још једним ризиком за Русе, јер ће значајан део војске и логистике бити смештен у руским регионима Белгород, Курск и Брјанск, што их чини легитимним циљевима за украјинске ракете, артиљерију и дронове, а те руске области би могле много патити.
Неуспех заузимања Харкова, с друге стране, такође може утицати на ситуацију унутар Русије. Међутим, прорежимска агенција ТАСС, позивајући се на западне војне аналитичаре, пише да би „Харков могао да падне за неколико месеци“, иако не наводи приближан могући датум. Неки западни аналитичари верују да би, на основу претходног ратног искуства, ово могло да потраје веома, веома дуго.
За Украјинце би одбрана Харкова могла бити пресудна за цео рат. Његовим падом Руси би били поражени, а Одеса и Кијев би вероватно били следеће мете. Стога, ако дође до офанзиве на Харков, то би могла бити једна од кључних, ако не и одлучујућа битка за исход рата.
Извор: Јутарњи лист/МОНДО/Ј.Д.
