Вишегодишња дилема „Косово или Европска унија“, која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље, пишу медији.
Како наводе Новости, тај израз биће сажет у званичној уцени Брисела – нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо тзв. Косово и не помиримо се са њиховим чланством у Уједињеним нацијама.
Амбасадори држава чланица Уније усвојили су пре два дана допуњени текст заједничке позиције за поглавље 35, који подразумева да ће Србија у потпуности спроводити своје обавезе које произлазе из Споразума о путу ка нормализацији односа између Београда и Приштине, у складу са Анексом о његовој имплементацији, договореног 18. марта 2023. године у Охриду.
То значи, наводе даље Новости, да овај документ постаје саставни део преговора у оквиру преговарачког поглавља 35. Потврду су, без дискусије, дали амбасадори на састанку Одбора сталних представника влада држава чланица ЕУ (ЦОРЕПЕР) и тако од Београда практично затражили да се одрекне дела своје територије, пише даље тај лист.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Текст би требало да буде потврђен на заседању Савета ЕУ за спољне послове, највероватније следеће недеље, након чега ће бити званично упућен нашим властима као акт преговарачке позиције ЕУ за поглавље 35.
Хоће ли Србија бити стављена пред избор „Косово или ЕУ“, зависиће од Савета Европске уније, који доноси коначну одлуку, и то консензусом.
Према незваничним информацијама, Мађарска, иако је признала тзв. Косово, противи се оваквом условљавању. Глас има и пет земаља које нису признале лажну државу: Шпанија, Кипар, Грчка, Словачка и Румунија.
Према речима некадашњег министра спољних послова Живадина Јовановића, ЕУ нема мандат Савета безбедности УН за решавање питања статуса, најмање за наметање услова, рокова и решења, кршењем међународног права и правно обавезујућих одлука СБ.
„ЕУ и свака њена чланица појединачно имају обавезу да својим актима и захтевима према Србији поштују Резолуцију 1244 као императивну, међународноправну одлуку. Србија нема обавезу да прихвата или учествује у било којим актима који нису у складу са Повељом УН 1244 или нашим Уставом. Треба да делујемо ослоњени на међународно право, важеће одлуке и пријатељске земље које представљају већину света“, наводи Јовановић.
Европска комисија и Европска служба за спољну акцију (ЕЕАС) у фебруару су предале предлог којим би обавезе из Охридског споразума постале саставни део процеса преговора о чланству Србије у ЕУ.
Тим текстом, обавезе из Споразума о путу ка нормализацији односа Београда и Приштине, као и анекс његове примене, усаглашен крај живописног македонског језера, формално би постали саставни део преговарачког процеса о чланству Србије у ЕУ. Савет министара ЕУ је у децембру прошле године затражио од Европске комисије да уврсти те обавезе у преговарачки оквир Београда и Брисела.
Извор: Новости.рс
