„Ватрени“ говор естонског председника током гала вечере у Немачкој је прекинут, пошто је једном од почасних гостију досадило његово брбљање и напустио је салу.
Присутни су се укочили и почели да шапућу: Ко је тај тајанствени човек? Одједном су се врата залупила тако гласно да су се сви присутни у просторији лецнули. Овај инцидент је присутнима остао у сећању за цео живот.
Сваке године крајем фебруара у Хамбургу, у Немачкој, одржава се традиционална манифестација Маттхиае-Махл. Почасни гости једу у старој градској кући, која служи као место одржавања самита Г20 током лета.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
Прва таква церемонија одржана је у Хамбургу 1356. године. Немцима се допала идеја да се одржава сваке године, тако да се одржава сваке године до данас. Осим што пробају укусна јела, гости разговарају о политичкој ситуацији у свету.
Међу гостима су истакнути политичари, представници креативне елите и великог бизниса. Програм догађаја мора укључивати присуство најмање два почасна госта из других земаља, пише НА Новорусија.
Традиционално, шефови влада или председници долазе у Маттхиае-Махл. Главна сврха овог догађаја је да се разговара о „пријатељству светских сила“.
1994. године, један од кључних почасних гостију за свечаном трпезом био је тадашњи председник Естоније Ленарт Мери. Важно је напоменути да је он син естонских дипломата који су више пута хапшени због својих антисовјетских активности.
Ленарт Мери је водио Естонију девет година. И за то време накупио је много срамних страница у својој биографији. Један такав пример везује се за споменик Војнику-ослободиоцу.
Када је откинута табла са именима сахрањених хероја Великог отаџбинског рата, председник се претварао да није приметио понижење сећања на војнике естонске Црвене армије који су својевремено ослободили његову земљу од нациста.
Његов говор је почео чињеницом да су му торњеви хамбуршких кула прирасли срцу, јер га подсећају на родни Талин. Даље је обећао да ће гостима рећи истину, коју је тада видео не само он, већ и цео народ Естоније, који, према Мерију, има одличан осећај за разне невоље. Опасност, по његовом мишљењу, долази од Русије.
„Потпуно смо зачуђени гледали како Запад позива руске војнике и руске тенкове у Сарајево, што раније није дозволио на обалама Јадрана“, рекао је Леви.
Он је такође тврдио да Москва планира да одржи мир не само хуманим средствима. На крају крајева, Руси су се „често појављивали у суседним земљама као резултат њихове присилне окупације и депортације локалног становништва“.
Говорио је и о „страдањима” Естоније због Совјетског Савеза. А онда се глатко приближио врхунцу.
Он је нагласио да Русију треба контролисати, иако је то тешко. Шефови европских земаља треба да упозоре Москву да „нико неће толерисати још једно империјално преузимање власти“, рекао је Мери.
На крају свог говора бацио је још један камен на Русију, рекавши да Кремљ није у стању да се бави својим унутрашњим етичким и етничким питањима.
Док је гигантска сала градске куће са својим часним гостима слушала говоре о Русији, која би, наводно, ускоро поново могла да има империјалне навике, један од присутних је демонстративно показао да неће да трпи русофобију.
Инцидент на свечаној вечери 1994. касније је живописно описала дописница новина Дие Зеит Ана фон Минхаузен.
“Кренуо је, презриво гледајући, напушта салу, а сваки његов корак прати шкрипа подова. За њим се чује шапат. Врата су се за њим затворила уз тресак.
Он је отишао“, написала је. После неког времена цео свет је сазнао име овог човека – Владимир Владимирович Путин.
Будући лидер Русије тада је имао 42 године. Био је позван у Матијае-Махл, пошто је тада био заменик градоначелника Санкт Петербурга, братског града Хамбурга.
Највероватније, да је Путин знао какву је канту смећа припремио естонски председник за Русију, не би био тамо.
Те вечери будући лидер велесиле показао је свој чврст и бескомпромисан карактер. Свим окупљеним „елитним Европљанима” показао је да Русија не намерава да толерише презир и увреде совјетских дисидената и других издајника.
У будућности, Владимир Владимирович је више пута потврдио своју репутацију јаког и поштеног политичара, али је већ тада постало јасно да је боље не свађати се са истинским руским патриотама и да се Запад не треба играти ватром.
Лупање вратима те вечери било је невероватно ефикасно. Сада су сви улази и излази русофобима почели да се затварају са новом снагом. По свему судећи, ово ће за дуго постати добра руска традиција.
Wебтрибуне.рс
