Гадафијева слутња о могућем незадрживом таласу миграната из правца Сахела ка Европи добила је ове седмице потврду у речима високе званичнице УНХЦР-а која је упозорила да је готово 4,8 милиона људи у Сахелу одскора у принудном расељењу, трагајући за безбедним животом негде другде
Европа ће постати „црна“ уколико не пристане да Либији годишње плаћа пет милијарди евра да задржи прилив афричких миграната. Овако је пре 14 година либијски лидер, сада већ одавно покојни, пуковник Муамер ел Гадафи током званичне посете Риму упозорио ЕУ на могући развој мигрантске кризе, пише „Политика“.
Гадафијева слутња о могућем незадрживом таласу миграната из правца Сахела ка Европи добила је ове седмице потврду у речима Рувенрини Мендикивеле, дипломате Шри Ланке, иначе високе званичнице агенције УН за избеглице (УНХЦР).
„Готово 4,8 милиона људи у Сахелу одскора је у принудном расељењу, трагајући за безбедним животом негде другде“, истакла је након седмодневне посете Малију и Тогоу Мендикивела.
У централном Сахелу (Буркини Фасо, Малију и Нигеру) у јануару је, према евиденцији УН, било готово три милиона људи регистрованих као бескућници, интерно расељени, тражиоци азила или избеглице. Уз то, Сахелом круже стотине хиљада људи у збегу од рата у Судану, насиља џихадиста на северу Нигерије, глади, сиромаштва…
Језгро ове егзистенцијалне драме ипак је у централном Сахелу, где више од 17 милиона људи изискује хуманитарну помоћ да би преживело. Међу њима је 1,8 милиона деце бескућника. Овај кошмар има средишњу тачку у Агадезу, сиромашном месту у централном Нигеру, донедавно оперативном седишту највеће иностране базе дронова Америке, као и кључне канцеларије ЕУ за процесуирање миграната, још од 2012.
Не чуди онда што је Нигер годинама важио за кључног војнобезбедносног и антимигрантског партнера Запада, толико да је нашироко сматран „невидљивом јужном границом Европе“.
Такав „пакт“ више не постоји. Наиме, након војног преврата прошлог јула, хунта у главном граду Нигера, Нијамеју, пред Нову годину је прекинула безбедносну сарадњу с ЕУ, да би крајем фебруара, обуставила и војну сарадњу са САД. Брисел је сада у пат-позицији поводом даљег начина војне и антимигрантске сарадње са Нијамејем. Након успостављања ЕУ ЦСДП мисије (у оквиру Заједничке безбедносне и одбрамбене политике) за Нигер 2012. и проширење њеног мандата на Сахел 2019, Брисел је 2022. препоручио да се том програму продужи мандат до септембра ове године с буџетом од додатних 72 милиона евра.
Шта Брисел сада да уради с тим новцем намењеним мисији ЕУ за Нигер, кад режим у Нијамеју неће да сарађује? И шта ће бити ако војна хунта у Нијамеју отвори „мигрантску капију“ у Агадезу? Према процени агенције УН за миграције (ИОМ) само у Нигеру тренутно борави више од 700.000 расељених, што интерно, са стране, заједно са тражиоцима азила, међу којима је тек око 5.000 изразило спремност да се врате у земље из којих су стигли до Агадеза.
Усредсређена на могући прилив миграната из правца Газе, ЕУ је ових дана склопила подстицајни привредни договор с Египтом, вредан око 7,4 милијарде евра. Заустављање потенцијалних миграција значајна је позадина тог договора.
Италијанска премијерка Ђорђа Мелони сматра да је сарадња са „сахелским хунтама“ од животне важности за ЕУ. У Риму можда још одзвања она Гадафијева претња.
Извор: Политика
