Убрзо након што је Путин покренуо војну акцију у Украјини, Русија је запленила стотине комерцијалних авиона у власништву европских и америчких лизинг компанија. Више од две године касније, судбина тих авиона изгледа све суморнија. Чак и ако западне компаније некако успеју да „избаве“ ове авионе из Русије, постоји могућност да су толико оштећени да више нису у функцији.
Путнички авиони авио-компанија Ербас и Боинг појавили су се у Русији пре две деценије, када је земља желела да модернизује своју флоту и поврати своје место на светској сцени. Отприлике половина од око 1.000 авиона у руској флоти комерцијалних авиона је у власништву страних лизинг компанија.
Када је у фебруару 2022. почео рат у Украјини, Европска унија и САД наредиле су компанијама за лизинг авиона да одмах повуку своје авионе из Русије и „заплене“ их када слете на пријатељске аеродроме. Кремљ је, међутим, реаговао брже од западних званичника, па је увео забрану међународних летова за руске авио-компаније. Тиме је скоро 400 летелица вредних 10 милијарди долара остало „насукано“ у Русији на неодређено време.
Након што су западне земље наредиле заплену авиона у Русији, лизинг компаније су од осигуравајућих кућа захтевале исплату штете. Међутим, „осигуравачи“ су одбили да исплате потраживања јер су санкције увердене Москви заначиле и да одустану од покрића у Русији. Осигуравачи такође тврде да се искључења из рата могу покренути чак и када се земље не боре директно једна против друге. Осим тога, тврде да је финансијска и друга подршка коју Запад пружа Украјини доказ умешаности у сукоб.
Други аргумент је да су компаније за лизинг авиона могле учинити више да своје авионе извуку из Русије на време. На пример, амерички осигуравач Чаб је рекао да су лизинг компаније имале могућност да извуку имовину из Русије и после 24. фебруара 2022, јер је Русија тек 14. марта почела да региструје стране авионе у сопствени регистар. До тада би лизинг компаније могле да врате своје авионе.
– Они су добровољно напустили своју имовину и стога нису покривени осигурањем – тврде осигуравачи.
Лизинг компаније кажу да је било немогуће вратити авионе у свим случајевима.
Руски авиони су регистровани углавном у пореским рајевима попут Ирске и Бермуда, а када су те земље повукле гаранцију, Русија је 14. марта позвала авио-компаније да их региструју код куће. Руска влада је такође почела да издаје „сертификате о пловидбености“ авионима у страном власништву, којима се потврђује да је летелица у потпуности одржавана и да је пловидбена.
Стивен Маркс из америчке адвокатске фирме Подхурст Орсецк назвао је тврдње одбране „смешном тактиком одуговлачења“.
– Ако се ова ситуација настави, могло би доћи до домино ефекта неликвидности и пропуштених плаћања – рекао је Маркс за ВСЈ.
Осигуравачи обично морају да покрију трошкове појединачних инцидената као што су квар опреме, оштећење авиона или несрећа која је резултирала губитком авиона. Али како је летење постало безбедније током деценија, те премије су опадале, остављајући авио индустрију неспремном за догађаје као што је губитак стотина авиона у Русији.
Руска заплена авиона могла би да постане највећи губитак покрића у историји ваздухопловства и да промени начин на који је авио-индустрија осигурана.
У међувремену, руски осигуравачи почели су да исплаћују обрачуне. Ирска лизинг компанија АерЦап добила је око 70 одсто осигуране вредности летелице, а критичари упозоравају да Русија покушава да добије јефтино власништво над страним авионима.
Западне санкције Русији такође забрањују продају оригиналних делова и услуга авио-компанијама у Русији, што је онемогућавало нормално одржавање авиона. Руске авио-компаније су биле принуђене да неке авионе користе за за делове, остављајући велику могућност да је безбедност значајно угрожена.
Лизинг компаније признају да је мало вероватно да ће авиони поново моћи да лете у западним земљама због „импровизованог“ начина на који Русија одржава млазнице. Наиме, млазњаци могу бити лоше одржавани и толико оштећени да би авиони могли да постану безвредни чак и ако успеју да се „извуку“ из Русије.
Извор: Информер
