Сукоб у Украјини је створио два геополитичка блока, Запад жели да ослаби Русију кроз сукоб у Украјини, рекао је генерал Харалд Кујат
САД се највише плаше потенцијалног савеза Русије и Немачке, рекао је некадашњи начелник немачког генералштаба и високи официр НАТО-а Харалд Кујат.
Он је рекао да САД виде Кину као највећег ривала, због чега Вашингтон покушава да ослаби Русију кроз сукоб са Украјином како би могао да се фокусира на борбу против Пекинга.
Кујат је додао и да САД желе да формирају коалицију са савезницима у Европи и Азији како би ограничили јачање Русије и Кине, на тај начин стварајући сукоб „на два фронта“.
„Верујем да Американци праве грешку, зато што стратегија отварања два фронта против Русије и Кине представља темпирану бомбу“, рекао је он.
Некадашњи немачки официр цитира америчког политиколога и стручњака за геополитику Џорџа Фридмана, који је рекао да би савез Русије и Немачке представљао највећу претњу за САД, због чега оне то покушавају да спрече на све начине.
„Највећи страх САД, према речима Џорџа Фридмана, спајање немачког капитала и технологија са руским природним ресурсима и производним потенцијалима“, наводи Кујат.
Он је додао и да је Кина заузела умерену позицију када је реч о сукобу у Украјини, као и да се Пекинг залаже за успостављање мултиполарног света у ком САД не би била сила хегемон.
Долази до стварања нових блокова
Кујат наглашава да је криза у Украјини довела до формирања и јачања геополитичких блокова који се међусобно такмиче.
„Док се САД и ЕУ приближавају, други геополитички блок се формира око Кине и Русије. Језгро тог блока чине тзв. БРИКС државе, односно Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, као и чланице Шангајске организације за сарадњу“, објаснио је он.
Некадашњи немачки официр додаје и да Кина и друге чланице БРИКС-а раде на развоју нове валуте за међународну трговину која би ослабила моћ петродолара, као и да све више земаља широм света исказује интересовање за чланство у том формату.
Такав развој догађаја значи да Европа мора да постане независан играч на светској позорници, закључује Кујат.
Он наводи да је Русија, због свог специфичног географског положаја, приморана да много озбиљније схвата сопствену и безбедност у свом окружењу, за разлику од САД која је заштићена са два океана и две пријатељске државе на својим границама – Канадом и Мексиком.
Кујат је рекао и да се не може рећи да у тренутној констелацији снага „ниједна страна нема предност“, зато што је јасно да Украјинци више немају капацитета да воде офанзивни рат након неуспеха контраофанзиве.
Он је додао да Украјина сада врши ударе на руску територију како би „показала да и даље има војних капацитета“, додајући да је у тим нападима погинуло неколико десетина цивила.
„Према међународном праву, то представља ратни злочин“, нагласио је некадашњи немачки официр.
Кујат је рекао и да је заузимање Авдејевке важно за контролу читавог источног Донбаса, као и да је Русија распоредила око 40.000 војника у околини Купјанска, у Харковској области.
„Вероватно је да ће Руси заузети и Одесу“, додао је он.
Европа мења стратегију у Украјини
Некадашњи немачки официр је објаснио и да се у појединим европским престоницама разматра промена стратегије у Украјини: наиме, они желе да „замрзну“ линије фронта, чиме би Кијев дефакто прихватио губитак територија, док би се наредних година интензивно радило на развоју украјинске војне индустрије.
Реч је о плану за случај да америчка помоћ у потпуности пресуши, додаје он.
Такав аранжман би укључивао постизање више обавезујућих билатералних споразума Украјине са европским земљама, што се може тумачити као „улазак у НАТО на мала врата“, наводи Кујат.
Немачки официр је закључио да су украјинске трупе постигле „све што су могле са западним оружјем“, као и да Украјина не може да победи Русију на бојном пољу.
Он је додао и да се не може искључити потенцијални рат Русије и НАТО-а ако западни савез буде покушао да директно подржи Украјину, иако су обе стране доста урадиле како би спречиле такав сценарио.
Кујат је генерал авијације у пензији, а функцију начелника немачког генералштаба обављао је од 2000. до 2002. године. Пред тога, обављао је и функцију председавајући Војног комитета НАТО од 2002. до 2005. године.
Извор: Медији
