ДЕВЕТОГ јануара ове године, главнокомандујући шведске војске, генерал Микаел Бајден, стао је на бину у Салену у Шведској и одржао презентацију која је требало да шокира публику.
Приказујући серију тмурних снимака са прве линије фронта у Украјини, постављених на позадини снежног шведског поља, упитао је: „Мислите ли да би ово могла бити Шведска?“
До фебруара 2022. године, пре руског напада на Украјину, таква питања би била незамислива у земљи која је пажљиво одржавала 75-годишњу стратегију мирног војног несврставања. У говору из 2012. године, тадашњи главнокомандујући шведске војске, Сверкер Горансон, рекао је да, у случају напада, „Шведска може преживети недељу дана“.
Али на овој недавној конференцији о друштву и одбрани у Салему, лидери су јасно ставили до знања да је ера смањења нагласка на одбрани завршена. Тамо је шведски премијер Улф Кристерсон позвао своје грађане да се припреме за одбрану „са оружјем у руци и нашим животима на коцки“.
За руске скандинавске суседе, напад на Украјину пореметио је њихову хладну калкулацију неутралности. Финска је прошле године постала најновија чланица НАТО-а, а ускоро би требало да уследи и Шведска, када Мађарска, као последња чланица алијансе, ратификује одлуку о чланству Шведске. Ови нови савези на северу мењају геополитичку равнотежу снага, а арктичке чланице НАТО-а ускоро надмашују Русију седам према један. Поред тога, као што отапање арктичког леда отвара приступ новим ресурсима и путевима за глобалну економску конкуренцију, оно такође открива нове одбрамбене слабости.
Данас, док Украјина и њени савезници из НАТО-а покушавају да сатерају Русију у ћошак, глобални лидери – заједно са самим Скандинавцима – све више гледају на север са забринутошћу због вероватноће ескалације у хладнијим климама.
Руска арктичка стратегија следи глобалну
– Све већа конкуренција и милитаризација у арктичком региону је забрињавајућа – рекао је председавајући Војног комитета НАТО-а адмирал Роб Бауер у говору у октобру 2023. на Скупштини арктичког круга у Рејкјавику, на Исланду.
– Морамо бити спремни за војне сукобе који ће се појавити на Арктику.
Глобални лидери и аналитичари су период релативне стабилности на Северном полу после хладног рата назвали „ниском напетошћу на крајњем северу“. У последњих неколико деценија, билатерални и међународни споразуми између Русије и других арктичких држава наглашавају заједничку безбедност Севера, као и научне и безбедносне интересе.
Међутим, након руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. године, како пише Форејн полиси, ови споразуми су се брзо распали. Већ у марту исте године Арктички савет, форум осам арктичких држава, прекинуо је разговоре. (У мају 2023. опрезно је смањен, али умешаност Русије тек треба да се разјасни).
У септембру 2023. Русија је напустила мањи Евроарктички савет за регион Баренцовог мора чији је чланица била са Норвешком, Финском и Шведском, рекавши да су скандинавске државе „паралисале“ сарадњу. У фебруару 2023. Русија је променила своју арктичку политику, наглашавајући нове савезе са земљама БРИКС-а – Бразилом, Индијом, Кином и Јужном Африком – а посебно са Пекингом. Тог месеца је такође суспендовала учешће у Новом СТАРТ-у, последњем преосталом споразуму о контроли нуклеарног наоружања између Сједињених Држава и Русије.
– Постоји ова постхладноратовска политичка идеја о „арктичкој изузетности“, да је север изузет из правца глобалне политике – каже Расмус Бертелсен , стручњак за крајњи север са Арктичког универзитета у Тромсеу.
– Проблем је што то никада није вредело – додаје он.
Ако мало пажљивије погледате прошле деценије, каже Бертелсен, можете видети да руска арктичка стратегија блиско прати њену глобалну агенду. 2007. године, у свом говору на Минхенској безбедносној конференцији, руски председник Владимир Путин је одлучно одбацио постхладноратовски глобални поредак стабилности предвођен САД. Исте године Русија је покренула свој први сајбер напад на Естонију и поставила веома храбре територијалне претензије на Арктику, поставивши своју заставу на морско дно испод Северног пола.
Путин је такође концентрисао војне снаге на крајњем северу. Од 2014. године, када је Русија анектирала Крим, Москва је континуирано повећавала северну флоту нуклеарних подморница, бродова, ракетних објеката, ваздушне флоте и радарских станица. Данас се највећа руска војна база налази на полуострву Кола, које се граничи са Норвешком и Финском, где такође тестира нове хиперсоничне ракете и дрон са нуклеарним торпедом. Иако је око 80 одсто руских северних копнених снага распоређено у Украјини, тамошње ваздушне и поморске снаге остају нетакнуте.
„Једна од највећих Путинових грешака“
– Раније је Русија имала интерес да се покаже као конструктиван партнер, што се односило и на Арктик – каже Андреас Остхаген , виши сарадник на Арктичком институту у Ослу.
– Баш као у остатку света, ова ствар се погоршала – додаје он.
Руска инвазија била је позив на буђење скандинавским земљама, које су се деценијама одупирале војним савезима. Одједном је неутралност почела много више да личи на рањивост.
Посебно запањујући преокрет догодио се у Финској – још у децембру 2021. чак 51 одсто Финаца је било против уласка у НАТО, а данас 78 одсто подржава чланство у њему. Са њеним чланством долази и обећање америчке војне моћи. Финска и Шведска су 2023. потписале билатералне војне споразуме са Сједињеним Државама, дозвољавајући америчком особљу и оружју у десетинама база, укључујући девет на Арктику.
Норвешка, активна чланица НАТО-а од његовог оснивања, већ има неколико база у којима су америчке трупе и оружје дозвољени. Међутим, од краја „хладног рата“, Норвешка је следила политику „уверавања“ ограничавајући присуство НАТО-а и његових савезника у близини руске територије. Сада више није јасно да ли ће се ова политика задржати.
Од 2009. године Нордијска одбрамбена сарадња је ускладила Данску, Шведску, Норвешку и Исланд у националној војној политици. Норвешка, Финска и Шведска су 2022. објавиле споразум о јачању савеза са фокусом на Далеки север. Данас Норвешка, Шведска, Данска и Финска преговарају о званичној подели својих ваздушних снага.
У марту ове године, Норвешка ће предводити проширену вежбу „Нордијски одговор“ ових земаља како би тестирала њихове координисане одбрамбене планове. Мајкл Пол , виши сарадник за безбедносну политику у Немачком институту за међународне и безбедносне послове, рекао је да ће историја забележити овај нови нордијски савез као „једну од највећих Путинових грешака“.
Извор: Форејн полиси
