Бавио се дрводељством, молитвама и размишљањима о библијским поукама
Преподобни Антоније Велики живео је од средине ИИИ до средине ИВ века, више од сто година и сматра се оцем хришћанског монаштва.
За овог светитеља, којег сутра славе православни верници широм света, везује се једна од најпознатијих тема хришћанске уметности- Искушења светог Антонија.
Преподобни Антоније Велики се родио 251. године у селу Коми, недалеко од Хераклеопоља у Горњем Египту, тада делу Римске империје, као дете богатих родитеља.
Умрли су када је имао 18 година. Наследивши целокупно имање, разделио га је сиротињи, а сестру сместио у завод са хришћанским девицама. Потом је отишао у пустињу у којој је живео следећих осамдесет година, због чега се сматра оцем пустињачког и хришћанског монаштва уопште.
Живео је, према томе, усамљеничким животом, првих година у једној гробници надомак родног села, а бавио се дрводељством, молитвама и размишљањима о библијским поукама.
Борба са демонима
Непрестано је померао границе свог подвижништва. Када би помислио да је један задати циљ испунио, он би померио лествицу за степен више. Људе је виђао само када би доносили хлеб и со у замену за рукотворине и када би одлазио на литургију.
Често је говорио о својој борби са демонима. Прво су га мучиле мисли о томе да је бескористан тај његов чин напуштања света и богатства, потом га је гризла савест због незбринуте сестре која нема ни подршку ни утеху. Сваке ноћи мучила га је и телесна похота за женама, која је била тако јака да није могао да је сакрије пред другима. Али, он је одолевао постом, молитвом, бдењем, телесним изнуривањем.
Разобличио ђавола
На крају му се, каже хришћанско црквено предање, ђаво јавио у лику малог црног дечака који му је понизно рекао: „Победио си ме“, чиме је хтео да га наведе да победу припише самоме себи, и да тако упадне у грех гордости. Свети Антоније га је упитао ко је он, а ђаво му је одговорио да је дух блуда које је многе завео, а да је само он успео да „све стреле поломи“.
На то му је, каже предање, Антоније казао: „Бог је допустио да ми се јавиш црн – ради обелодањења таме твојих зломисли, а као дечак – ради изобличења твоје немоћи. Због тога си и достојан сваког презира“. Након тога је ђаво отишао и никада се више није вратио.
Многи хришћански уметници вековима су били инспирисани овим искушењима, а међу њима су и наши.
Искушења Светог Антонија Великог често служе и као метафора за искушења људи који у данашњем свету теже хришћанском идеалу.
Тропар (глас 4): „Природом си подражаво ревнитеља Илију, следовао си стазама Јована Крститеља, оче Антоније, пустињски си био житељ и васељену си утврдио твојим молитвама: Зато моли Христа Бога да спасе душе наше.“
МОЛИТВА
О, свети Антоније Велики, велики и пред Богом и пред људима, велика је сила твоје молитве, а нарочито против злих духова, јер су они пред тобом дрхтали од страха, па те молимо: Помози нам да се и ми преобразимо од греха ка чистоти, од неслободе ка слободи, од ђавола ка Богу.
И све ове замке које су они сплели око нас, и којим су нас невидљиво везали, одагнај својим молитвама, да би се некако и ми спасли. Јер снаге су наше мале, и не знамо како ћемо се из овог ропства ишчупати, ако нам неко са Неба не помогне. Зато те молимо, ослободи нас њихове напасти, да би твојим молитвама спасени, вечно славили Свету Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, свагда и у све векове. Амин.
Извор: Srbija Danas/Mondo/Србија јавља
