Услови које је потребно да Србија испуни да би добила део од шест милијарди евра помоћи ЕУ су у ствари уцена коју би без размишљања требало одбити. Јер, уколико би били прихваћени, наша земља би се сврстала на једну од страна у украјинском сукобу. Наравно, на ону која се бори против Русије.
Овако стручњак за међународне односе др Срђан Перишић коментарише услове за добијање помоћи од шест милијарди евра које је Брисел наменио државама Западног Балкана.
Ако желите део колача од шест милијарди евра, морате да уведете санкције Русији, стоји у додатним условима за добијање средстава из европског Плана за раст, које је усвојио Комитет за спољне послове Европског парламента.
Има ли Брисел уопште пара за Западни Балкан?
Према Перишићевим речима, осим геополитичких, ЕУ нашој земљи сада испоручује и финансијску уцену. Али, основно је питање има ли Брисел пара да помаже државе Западног Балкана? Тешко, одговара Перишић, осим да штампа новац.
Наш саговорник подсећа на захтев Вашингтона Бриселу и Берлину да они ове године буду носиоци такозване помоћи Кијеву.
Европској унији тада не би преостало ништа друго него да штампа новац, као што је то урадила за време пандемије коронавируса, када је Европска централна банка доштампала близу две хиљаде милијарди евра, што је, како Перишић напомиње један од узрочника високе инфлације у Европи.
Шта би државе Западног Балкана радиле са шест милијарди евра које су све безвреднији и безвреднији, пита се Перишић.
„Дакле, они вас прво притискају геополитичким условима да би сте добили новац, а касније се види да тај новац немају. А ако га и имају то је новац штампан без покрића и безвредан. Не знам која би иоле озбиљна држава то прихватила“, каже Перишић.
Са друге стране, опасност од прихватања услова Европског парламента лежи и у опасности да ће вас уцењивати и за све остало што ће доћи после пријема новца.
„Тражиће да шаљемо оружје, тенкове, муницију у Кијев како би кијевски режим могао да гађа цивиле у Доњецку. Да ли желимо да у будућности убијамо Русе тако што ћемо Кијеву слати оружје и муницију? Мислим да то нико од грађана Србије не жели. Тако да сматрам да би услове ЕУ требало одбити“, закључује Перишић.
Да је Србија чланица ЕУ, одавно би ратовала против Русије
Да је ЕУ одавно одлучила да у своје чланство прима државе из геополитичких разлога, речито говоре примери Румуније и Бугарске, које својевремено, осим геополитичких, нису испуњавале било какве друге услове.
У наше време, томе сведоче примери Украјине или Молдавије, са којима је Брисел покренуо преговоре о приступању.
„ЕУ је страна у сукобу – шаље оружје, муницију, војну опрему кијевском режиму и то тражи од свих, па и од Србије. Да је Србија раније постала чланица ЕУ, морала би да обучава бојовнике кијевског режима, да испоручује оружје… Да је Србија раније постала чланица ЕУ, ратовала би против Русије. Пошто нисмо, испостављају услове какве испостављају“, коментарише Перишић.
Ако је почетак приступних преговора са Кијевом условљен геополитичким разлозима, зашто геополитички разлози не би били мотив и за условљавање држава Западног Балкана и Србије. Зато је појашњење Европског парламента очекивано и не би му се требало чудити, додаје он.
НАТО је главни формат у Европи
Ипак, Брисел ништа не ради самостално, будући да ЕУ никада није успела да се формира као независан геополитички ентитет, а да је НАТО главни политички формат у Европи. Зато је наш саговорник убеђен да је додатне услове за добијање новца заправо диктат из Вашингтона, закључује Перишић.
Да ће државе Западног Балкана бити помогнуте са шест милијарди евра било је познато још прошле године, а о томе је говорила и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен током своје последње балканске турнеје.
До сада, како су писали медији, предуслови за финансирање били су везани за демократију, владавину права и људским правима. Додатни предуслов за Београд и Приштину био је напредак у дијалогу о нормализацији односа.
Међутим, Комитет за спољне односе Европског парламента, додао је, током последње дебате и услов о усаглашености спољне политике држава Западног Балкана са спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Председник овог комитета, немачки политичар Дејвид Мекалистер, нагласио је да „мора бити јасно да земље које назадују или стагнирају са основним вредностима и не усклађују се са спољном политиком ЕУ, не могу бити квалификоване за додатно финансирање“.
Извор: Медији
