Високи руски званичник дао је шокантну изјаву откривајући да ће се о „анексији целе Украјине одлучивати референдумом“. То је први пут од почетка рата да се тако нешто званично чује, што показује да су се циљеви Русије променили након напредовања на фронту и смањења финансирања из САД (а можда и ЕУ).
До сада су се као мете помињани Харков, Николајев и Одеса, али не цела земља и свакако не „њено потпуно припајање Русији“.
„Припајање целе Украјине референдумом“
Уверавања Москве о могућем припајању целе Украјине Руској Федерацији су све само не охрабрујућа за САД.
Народ Украјине је тај који би могао да направи такав избор, јер су грађани Крима и других руских региона изразили вољу да се придруже Русији, рекао је заменик председника Комитета за одбрану Државне думе Јуриј Швиткин.
Да председник Одбора за одбрану Државне думе изнесе ово мишљење значи да у Кремљу постоје „велики планови“… Његов коментар, који је узнемирио САД, дошао је као одговор на недавну изјаву америчког сенатора Криса Марфија да би Украјина могла да се врати под контролу Руске Федерације.
„Срамота је да амерички сенатор одлучује о Украјини. Они су Украјину довели до правог колапса. Украјина је у суштини на ивици провалије. Она је престала да постоји као држава“, рекао је Јуриј Швиткин и додао да је примарни циљ Русије постизање циљева специјалне војне операције.
Крис Марфи, члан америчког Сената из Демократске партије, изразио је став да би Украјина могла да постане део Русије ако САД не одобре додатни пакет помоћи бившој совјетској републици за 2024. годину.
Хоће ли „Армија новорусије“ наставити рат?
Најгори сценарио за Украјину је наставак рата и после тоталне окупације Донбаса, Запорожја и Херсона. Наставак рата би наводно предузела „Армија Новорусије“, односно оне снаге које долазе са територија које су већ прикључене Русији.
Нова Војска би кренула у „ослобођење“ целе земље и њену интеграцију у Русију. Постоје релевантне информације које упућују на овај правац, наводе руски извори.
„Многи украјински ратни заробљеници не желе да буду размењени и враћени у Украјину из страха да ће бити оптужени за њихово хапшење и враћени на линију фронта“, рекла је Дарија Морозова, омбудсман за људска права Доњецке Народне Републике (ДНР).
„Многи украјински затвореници желе да остану у Русији јер разумеју да када се врате у Украјину према споразуму о размени, могу да се суоче са кривичним поступцима због заточеништва и да су апсолутно сигурни да ће бити послати на прве линије фронта. Не желе да се свађају, желе да живе мирним животом, чак и ако дуго не виде своје породице. Они су спремни да остану овде, а не да ратују“, рекла је она у интервјуу за ТВ канал „Росија-24“.
Украјинска влада је раније саопштила да се око 35.000 украјинских војника налази у заточеништву у Русији.
Батаљон „Богдан Хмељницки“
Поред тога, први добровољачки батаљон састављен у потпуности од бивших украјинских војника формиран је крајем октобра, након што су ратни заробљеници одлучили да се боре у руској војсци.
Овај добровољачки батаљон, назван „Богдан Хмељницки“, добио је име по једној од најистакнутијих личности руске и украјинске историје.
Према војним изворима, добровољачки батаљон се придружио тактичкој формацији „Каскада” и обухвата око 70 војника. Велика већина њих је добровољно положила оружје и предала се руској војсци.
Украјински добровољци су чак потписали уговоре са руским оружаним снагама под истим условима као и сваки други Рус, тврде руски извори. Припадници новог батаљона „Богдан Хмељницки“ потврдили су такође да су добровољно приступили јединици и да су добили и руско држављанство.
Поставља се логично питање зашто би се украјински затвореници укључили у борбу са руском страном? Одговор је прилично једноставан, тврде руски извори. Украјински ратни заробљеници који су се предали имали су више него довољно времена да виде како руски народ и војска и даље виде украјински народ, упркос ономе што се дешавало у последњој скоро деценији.
Штавише, јасно је да већина Украјинаца сада види владу у Кијеву као један од узрока проблема. Зеленски дугује своју победу на изборима 2019. чињеници да је дошао као „кандидат за мир“ и да је у суштини лагао дуж свог пута до врха.
Да би додатно илустровао колико је трагично гледати Русе и Украјинце како се боре једни против других, командант батаљона „Богдан Хмељницки“ је навео да је уобичајено да руски војници затекну своје украјинске рођаке у заточеништву, што је један од разлога зашто се прикључио руској војсци.
О чему се заправо овде ради
Овакве вести и наративи се могу тумачити на два начина. Или као мегаломанске идеје руских и америчких политичара, или као смишљена реторика која јавност треба да припреми за преговоре о миру.
