Свет

УКРАЈИНЦИ НЕЋЕ ЗНАТИ ШТА ИХ ЈЕ СНАШЛО: Прешли су Дњепар и упали у замку, чека их пакао

Украјинске трупе покушавају да потисну руске снаге дуж реке Дњепар у јужној области Херсон, саопштила је војска у среду, позивајући на оперативну „тишину“ дуж, како је описала, „прилично флуидне“ линије фронта.

Украјина је у уторак саопштила да је обезбедила упориште на источној обали те огромне реке које је окупирала Русија, по први пут потврђујући напредак који би могао да отвори нову линију напада према окупираном Криму.

„Дуж линије фронта, која иде дуж Дњепра… одбијање са наше стране се одвија на линији од три до осам километара дуж целе обале од ивице воде“, рекла је Наталиа Хумењук, портпаролка за јужну војну команду.

„За сада ћемо тражити информативну тишину… која би нам омогућила да касније извештавамо о великим успесима“, рекла је она у телевизијским коментарима.

Ројтерс није могао независно да провери наводе Кијева.

Руски званичник Владимир Салдо рекао је да су трупе Москве приковала украјинске снаге које су прешле на источну обалу реке и да су их засули „пакленом ватром“.

Украјинско напредовање на обали Дњепра коју држи Русија, што представља велику природну баријеру, представљало би велики пораз за руске окупационе трупе на западној страни линије фронта од 1.000 км.

„Контраофанзива се развија“

Русија је у великој мери задржавала контраофанзиву Кијева на југоистоку, али би напредовање у окупираној Херсонској области могло да смањи њихову одбрану и да појача притисак.

„Упркос свим изгледима, одбрамбене снаге Украјине су стекле упориште на левој (источној) обали Дњепра“, рекао је у уторак шеф кабинета председника Володимира Зеленског.

Званичник Андриј Јермак рекао је да се контраофанзива Украјине, коју је покренула у јуну, „развија“ и да Кијев зна „како да дође до победе“.

Руска војска саопштила је прошле недеље да су њене снаге осујетиле покушај Украјине да формира мостобран на источној обали и оближњим острвима, наневши им велике губитке.

Јермак је то изнео током посете Сједињеним Државама, кључном савезнику Кијева који је пружио виталну војну помоћ од инвазије у фебруару 2022, иако сада круже питања о одрживости такве помоћи.

Иако је опрезан како не би угрозио ниједну од својих операција, Кијев је нестрпљив да истакне успехе на бојном пољу након што је у толико хваљеној контраофанзиви, сада дугој већ више од пет месеци, поново заузео само низ села и ниједно велико насеље.

Руске трупе су заузеле Херсонску област у првим данима своје инвазије, али су се пре годину дана повукле из града Херсона и других положаја на западној страни реке.

Ове недеље, у веома необичном инциденту, две руске државне новинске агенције објавиле су упозорења у којима се наводи да Москва премешта трупе на „повољније положаје“ источно од реке, језик којим је у прошлости описивао повлачење.

Агенције су брзо повукле новински извештај, за који је руско министарство одбране рекло да је лажан.

Руски ракетни напади на цивилне објекте

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да Русија наставља да губи војнике недалеко од Авдијевке „брже и у већој размери него, на пример, код Бахмута“.

„Изузетно је тешко издржати ову навалу. И сваки наш ратник који држи положаје, сваки наш ратник који тамо обавља борбене задатке, заслужује нашу највећу захвалност. Они су прави хероји“, изјавио је Зеленски у свом редовном видео обраћању.

Што више руских снага буде уништено у близини Авдијевке сада, то ће укупна ситуација и укупан ток овог рата бити гора за непријатеља, поручио је он.

Најмање једна особа је погинула у руском ракетном нападу током ноћи на град на истоку Украјине, саопштиле су власти у среду.

Спасиоци су у среду ујутру претраживали рушевине срушене зграде у потрази за преживелима након напада на Селидове, северозападно од Доњецка који је окупирала Русија.

Национална полиција саопштила је да су четири пројектила С-300 пала нешто после поноћи, убивши једну особу, ранивши најмање три и оштетивши шест стамбених зграда и 20 кућа.

Пет особа, укључујући једно дете, спашено је из једне зграде која је тешко оштећена у нападу, рекао је министар унутрашњих послова Ихор Клименко на Телеграму.

Локални званичници су, у засебном саопштењу на Телеграму, рекли да се верује да су још четири особе заробљене испод рушевина.

Спасиоци су рано у среду рашчишћавали рушевине и упозорили становнике да се не приближавају објекту, за који се чинило да је уништен ударом.

Велики кран је помогао радницима да рашчисте масу растреситиог шута са места где је некада био горњи спрат. Многи посматрачи су били у шоку, неки су плакали.

„Тамо нису живели војници, само цивили“, рекла је Олха, 64-годишња жена која живи поред зграде и познаје жену која је убијена.

Русија изводи редовне нападе ракетама и беспилотним летелицама на насељене центре иза линије фронта, током своје 21-месечне инвазије на Украјину.

ЕУ неће успети да у року који је одредила испоручи довољно граната

Европска унија неће успети да испуни раније одређени циљ у снабдевању Украјине са милион артиљеријских граната и пројектила до следећег марта.

Немачки министар одбране Борис Писторијус признао је то у уторак пре самита министара одбране ЕУ у белгијској престоници Бриселу.

Писторијусови коментари прво су признање високог званичника ЕУ да циљ неће бити постигнут, иако су многи месецима насамо изражавали скептицизам.

Обећање је дато још у марту као одговор на потребу Украјине за артиљеријским гранатама, пошто је њен скоро двогодишњи рат са руским окупационим снагама запао у ћорсокак. Обећање је део троделног програма за повећање испоруке муниције у Украјину, при чему је први део предвиђао да земље чланице ЕУ дају допринос из сопствених залиха.

Други део укључује земље ЕУ које наручују нове испоруке граната од индустрије у оквиру заједничке иницијативе набавке.

Писторијус је рекао да ЕУ ради са произвођачима оружја на повећању производње оружја и муниције за Украјину.

Његово признање долази само два дана након што се владајућа коалиција немачког канцелара Олафа Шолца у принципу сложила да удвостручи војну помоћ Украјини следеће године на око 8,5 милијарди долара, рекао је у недељу политички извор у Берлину.

Ако га одобри парламент, где Шолцова коалиција има већину, повећање би подигло немачку потрошњу за одбрану на 2,1 одсто њеног бруто домаћег производа, премашујући циљ од два одсто који су обећале све чланице НАТО-а, додао је извор.

Предлог Немачке долази усред све веће резервисаности бројних земаља Европске уније, укључујући Немачку, у погледу ангажовања дугорочне војне помоћи у износу до пет милијарди долара годишње током четири године, као део ширих безбедносних обавеза Запада за јачање одбране Украјине.

Извор: Глас Америке

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ