Упркос рату на Блиском истоку и сукобу у Украјини, Европљани се надају да ће избећи репризу прошлогодишње енергетске кризе
Прошле зиме, Европљани су се суочили са астрономским рачунима за струју и грејање након што су одустали од руског гаса. Ове године ЕУ је боље припремљена, али сада рат у Израелу прети да уздрма њена енергетска тржишта, пише „Политико“.
Сукоб Израела и Хамаса прети да поремети односе Европе са Блиским истоком, или чак да увуче Иран у директну конфронтацију са Израелом и његовим западним партнерима. Иако су тржишта за сада релативно мирна, било који од ових сценарија могао би да изазове хаос.
Без обзира на то, Европа је „опремљена да се суочи са затегнутошћу глобалног тржишта нафте и дизела“, рекла је комесарка за енергетику Кадри Симсон у интервјуу за „Политико“. Каже да су званичници извукли поуке из сукоба у Украјини и раде на изградњи „доброг разумевања свих рањивости ЕУ како би их најбоље решили и како би били спремни за било какве инциденте или ванредне ситуације“.
Званичници ЕУ су последњих недеља одржали низ састанака са земљама које производе нафту, како са старим пријатељима попут Норвешке, тако и са партнерима у настајању као што су Алжир и Нигерија, како би спречили било какве потенцијалне поремећаје, рекла је она.
„Након што се криза у Гази развила, суочени смо са два сукоба у европском суседству. Источни Медитеран је важно поприште за европску енергетску безбедност, пошто је енергетска транзиција Европе још уплетена у геополитичке неизвесности“, рекла је Симсон, приписујући недостатак драме на тржиштима „спремности ЕУ да управља кризама“.
Сукоби у Гази и, у мањој мери, дуж северне границе Израела са Либаном имали су само ограничен утицај на тржишта нафте. Цене су првобитно порасле на вести о нападу Хамаса и одговору Израела, али је кључна референтна вредност сирове нафте „брент“ ове седмице пала за 4,2 одсто на око 81 долар по барелу, око нивоа виђеног пре почетка рата.
Будући да су се односи Саудијске Арабије са Израелом побољшали, трговци се надају да ће – све док се сукоб не шири – залихе нафте остати мање-више стабилне, рекао је Виктор Катона, водећи аналитичар сирове нафте у компанији „Кплер“.
Ризик више потиче од Ирана, рекао је он. У најгорем случају, проширење сукоба могло би довести до тога да Иран поремети транспорт из арапских земаља Персијског залива кроз Ормуски мореуз. Иранска сирова нафта, иако је под санкцијама Запада, извози се у великим количинама у Кину.
„Ако Израел почне да удара на иранску територију, а Иран због тога буде морао мање да извози, онда Кина неће имати довољно сирове нафте и мораће да купује негде другде“, због чега ће светске цене скочити, рекао је Катона. „То је читава спирала која се одмах покреће.“
Извор: РТ
