Становници Литваније су у страху, да ако Украјина изгуби рат то значи да су они следећи на удару. Та држава стиснута између руског сателита Белорусије и руске ексклаве Калињинграда, преносе медији, спрема се за ескалацију рата у Украјини и покушај руског председника да пређе њихову границу.
Пријављен је огроман број Литванаца , који се из иностранства враћа у земљу и то углавном из Ирске. Они по повратку иду у војску, дежурају дуж Сувалске превлаке, коју су неки већ назвали „најопаснијим местом на свету“, а на десетине Литванских добровољаца је већ отишло на украјинска ратишта.
Литванија, земља на северу Европе, је окупирана од стране Совјетског Савеза 1940. године, независност су изборили у крви 1991. године, а када су ушли у ЕУ 2004. године, стотине хиљада њих напустило је бившу совјетску државу без новца, тражећи посао у Европи, посебно Ирској.
Сада их је, процењује се, више од 30 хиљада. Међутим, како је време пролазило, Литванија је остварила економски напредак. Иако на европској периферији, њихова примања су скочила на 89 одсто просека ЕУ. Последњи подаци говоре да је просечна плата тамо сада 1.600 евра, скоро 500 евра више него у Хрватској.
Медији јављају да се велики број литванских емиграната, посебно из Уједињеног Краљевства, сада враћа кући. Према анкети, њих 55,1 одсто жели да се врати у Литванију у наредних шест месеци, а већина као главни разлог издваја предстојећи рат.
„Чак и ако умрем док убијам пет Руса, то би била моја лична освета за службу у Совјетском Савезу“ – рекао је за „Фајненшел тајмс“ један Литванац који се вратио из Ирске. Као и већина његових суграђана, овај 55-годишњак је био регрут совјетске војске и превозио је затворенике у Сибир. Касније, када је Литванија ушла у ЕУ, отишао је у Даблин и тамо радио на бензинској пумпи. Сада су се он и његова супруга вратили у Литванију и придружили се резерви литванске војске, спремни за случај руске инвазије.Русија је увек била „претња опстанку“ Литваније, како је то описала бивша председница Литваније Даља Грибаускајте.
Та држава са само нешто већом површином од Хрватске, са 2,7 милиона становника, није посебан изазов за трупе руског председника Путина. Истовремено, њихова географска локација је посебно проблематична. У југозападном углу, у малом месту Виштитис са 400 људи, гледају преко пута у непријатеља. Постоји Сувалки превлака, најкраћи копнени пут између руског савезника Белорусије и руске територије у Калињинграду.
Belarusian official proposes to "pave corridor" for transit through Lithuania https://t.co/Xcj9jmPIVF
— Corby Zone (@MissionArtist) November 4, 2023
Зато су ту област назвали „најопаснијим местом на свету“ и „Ахиловом петом НАТО-а“, где Русија може да покуша да одсече Литванију, Летонију и Естонију од остатка НАТО-а.
„И даље имамо ноћне море од руских напада, не само тенкова у Украјини и Грузији, већ и овде у престоници – рекао је у недавном интервјуу литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис, додајући да је нова руска инвазија веома могућа.Смрт под тенковима Ландсбергис је имао 9 година када су совјетски тенкови ушли у Вилњус и покушали да растерају масовне протесте за националну независност тамо.
Под совјетским тенковима је погинуло четрнаест Литванаца, а 13. јануар 1991. године и данас се слави као Дан браниоца слободе. Осам месеци касније, руски председник Борис Јељцин признао је суверенитет Литваније, а неколико дана касније уследило је чланство у Уједињеним нацијама.
Константна претње од нове руске инвазије, војну службу враћа у Литванији 2015. године, након руске анексије Крима. Сада имају 23 хиљаде професионалних војника и 104 хиљаде резервиста, али и даље зависе од свог главног савезника, САД. Чланица су НАТО-а од 2004. године, али све више литванских политичара иступа да кажу да осећају да се подршка САД Украјини топи.
Тврде да је израелско-палестински рат заокупио пажњу америчке спољне политике, па чак и нови председник Представничког дома, републиканац Мајк Џонсон, каже да Украјина више није њихов приоритет за финансијску помоћ, већ Израел јесте.
Такође следећег новембра би Доналд Трамп могао да се врати у председничку фотељу, а већ је најавио да не намерава да се обавеже да ће подржати Украјину у рату против Русије. Бивша председница Литваније Грибаускајте је у недавној изјави рекла да је то забрињавајуће и да сумња Литваније према западним савезницима расте. „НАТО би могао да буде ослабљен исходом ових избора. Имамо руководство на Истоку које је спремно да се бори, да ратује, да мења свет. Али немамо такво вођство на Западу“ – закључује она.
Извор: Мондо/Јутарњи
