С обзиром на наставак исцрпљујучег рата у Украјини, нове тензије на Кавказу у односима између Азербејџана и Јерменије и ишчекивање да ли ће доћи до инвазије на Појас Газе, што би могло довести до ширења сукоба на цео Блискоисточни регион, неки злослутни пророци, јер све и кризе у областима главних извозника нафте и гаса, најављују могућу светску енергетску кризу, сличну оној из 1974. године, која би не само „замрзнула Европу“, већ и дефинитивно погурала Европску унију у економску рецесију и довести до политичких поремећаја на глобалном нивоу.
Како преносе европски медији, складишта гаса у ЕУ су пуна чак 99 одсто, а део гаса се складишти, упркос ризику, чак и у Украјини. Како наводи „Економист“, десетине танкера се крећу европским водама у ишчекивању купаца. Због тога ове зиме не би требало да буде проблема. Ипак, опреза никад доста, па у својој анализи руска редакција „Би-Би-Сија“ наводи да су се ове јесени догодила два догађаја који су или би могли да „поново доведу Европу на ивицу енергетске кризе”.
Прво, пише руска редакција Би-Би-Сија, почео је нови рат на Блиском истоку, а друго, оно што сматрају веома значајним, догодила се „чудна несрећа” на дну Балтичког мора на европском подморском гасоводу Балтикконектор. између Финске и Естоније, а цене су нагло порасле. То је посебно подсећало на саботажу на руско-немачком мегагасоводу Северни ток 2 пре око годину дана.
Али, с друге стране, постоје и умирујуће вести. Цене нафте су се вратиле на ниво пре напада Хамаса на Израел. Барел је пре напада био на нивоу од око 85 долара, па је скочио на скоро 94 долара, са тенденцијом раста и преко 100 долара, да би сада, крајем октобра, пао на око 86 долара.
Осим тога, САД су почеле да укидају санкције Венецуели и дозвољавају улагања у нафтну индустрију земље. Истовремено, чини се да највећи арапски произвођачи нафте и гаса нису вољни да обуставе даље испоруке, упркос томе што оптужују Европу за произраелске ставове.
Како пише „Дојче Веле“, и Саудијској Арабији и Катару је јасно да су у великој мери профитирали од напуштања Европе руских енергената, које не желе да угрозе.
Друго, али не мање важно, Кина и неке друге јаке азијске привреде (Индија, Вијетнам, Јапан, Јужна Кореја) постале су највећи купци арапских енергената, па овим извозницима није у интересу да смањују производњу или повећавају цене , јер би то угрозило њихово све профитабилније тржиште.
Све је могуће, али није у њиховом интересу, кажу аналитичари, напомињући да су и Катар и Саудијска Арабија много чвршће уткани у глобалну економију него што су били током Јом Кипурског рата 1973. године, када се догодила највећа енергетска криза у историји.
– Катар је, као и друге земље, профитирао од европског одбијања руског гаса. Веома је заинтересован за очување тог тржишта. Међутим, нисам сигурна да ће они одлучити да намерно прекину снабдевање – рекла је за Би-Би-Си Агата Лоскот-Страхота из Бригеловог истраживачког центра и додала да је Катар вољан да калкулише и одржава неизвесност како би утицао на цене.
Упркос сталним вербалним претњама, ни Хезболах ни Иран, као ментори Хамаса, нису се директно укључили у сукоб, поготово што су свесни да, како ствари стоје, арапске земље, упркос њиховој подршци Палестинцима, нису толико „ратоборне као Иран“, али су веома активни на дипломатском нивоу. Осим тога, нико од оних који имају везе са Израелом их није испитивао.
Коначно, и Саудијска Арабија је отворено рекла да само „замрзава“ и да не завршава разговоре о нормализацији односа са Израелом. Подсетимо, многи су склони да помисле да је цела криза у односима Израела и Хамаса почела да би се зауставило саудијско признање Израела.
Многи аналитичари кажу да се војно умешаност арапских држава у ову ситуацију тешко може очекивати. Стога, наводи „ДВ“, страхови Запада и наде Русије у ширење сукоба на Блиском истоку и у нову енергетску кризу нису били оправдани, а немачка индустрија, као најјача у ЕУ, не најављује да је угрожена. тренутном ситуацијом у погледу извора енергије и кризом на Блиском истоку.
Не треба, међутим, занемарити позицију Русије, којој, због својих проблема, политичких и све више економских, одговара ескалација и ширење сукоба на Блиском истоку. Многи аналитичари стога сматрају да је пропалестински став Москве.
Подсетимо, делегација Хамаса недавно боравила у Русији, али се ипак није састала са Путином. У великој мери повезан је са надом да ће ескалација сукоба, посебно ширење сукоб и умешаност Ирана и арапских земаља, довели су не само до повећања цена нафте, већ и до несташица.
Извор: Мондо/Јутарњи
