Споразум о свеобухватној забрани нуклеарних проба, усвојен 1996. године, који никада није у потпуности ступио на снагу, забрањује све нуклеарне пробе било гдје у свету.
Доњи дом руског парламента (Дума) у среду је једногласно опозвао ратификацију Споразума о свеобухватној забрани нуклеарних проба (ЦТБТ). Посланици су брзо извршили друго и треће читање нацрта закона и једногласно га усвојили. За опозив ратификације без уздржаних и без иједног гласа против гласало је 415 посланика.
Председник Владимир Путин је 5. октобра позвао парламент да опозове ратификацију Уговора из 1996. како би се Москва ускладила са Сједињеним Државама, које га никада нису ратификовале. Председник Думе Вјачеслав Володин подсетио је пре дебате да је Русија ратификовала ЦТБТ 2000. године, али Вашингтон то никада није учинио због свог ‘неодговорног односа према питањима глобалне безбједности’. ЦТБТ је заправо забранио нуклеарне тестове и само их је Сјеверна Кореја спровела у овом веку.
Наставак нуклеарних проба Русије, САД или Кине могао би да означи почетак нове трке у нуклеарном наоружању између великих сила које су зауставиле нуклеарна тестирања у годинама након распада Совјетског Савеза 1991. године. За многе научнике и активисте, масовно тестирање нуклеарних бомби током Хладног рата указало је на лудост нуклеарног напада који би могао да уништи човјечанство и контаминира планету стотинама хиљада година. Русија је рекла да неће наставити нуклеарна тестирања ако то не учини Вашингтон, али стручњаци за контролу наоружања са забринутошћу посматрају рат Русије и Украјине.
Рат у Украјини подигао је тензије између Москве и Вашингтона на највиши ниво од кубанске ракетне кризе баш у тренутку када Кина настоји да ојача свој нуклеарни арсенал како би се изједначила са статусом суперсиле у настајању.
У Русији већ говоре о нуклеарним пробама
Атомски тест у Сибиру био би ‘нуклеарни ултиматум’ упућен Западу. А последице по сопствено становништво не би биле страшне. То је отприлике свједочила главна уредница за спољне послове руске телевизије РТ Маргарита Симоњан, пише ДW.
Она је почетком октобра у видео снимку објаснила да се „ништа страшно“ неће догодити ако се у земљи догоди термонуклеарна експлозија. Она је навела да западне земље неће попустити док не ‘добију много бола’. У свету Маргарите Симоњан, Запад очигледно нема другог посла него да стално ‘гуши’ Русију украјинским рукама.
Главни уредник РТ је једно од најпознатијих лица руске пропаганде. Често се појављује у вечерњим телевизијским дискусијама које води колега Владимир Соловјов и позната је по својим изливима мржње према Украјини и Западу, пре свега према Америци.
Али са бизарним предлогом да Русија изведе атомску експлозију на сопственој територији, она је очигледно претерала. Не само да је узнемирила гледаоце, већ је очигледно и наљутила Кремљ. Портпарол Дмитриј Песков рекао је да речи Маргарите Симоњан ‘не одражавају увек званични став’ Кремља. Он је додао да не сматра да таква расправа има смисла.
Уговор о забрани нуклеарних проба је један од последњих међународних споразума о разоружању којих се Русија придржава. Русија наводи да САД ионако никада нису ратификовале тај уговор, па је повлачење ратификације по том тумачењу балансирање. Москва и Вашингтон заједно поседују 90 одсто свих атомских бомби на Земљи.
Документ су 1996. године потписале САД, Русија и Кина. Али за разлику од Американаца и Кинеза, Руси су заправо ратификовали документ у свом парламенту 2000. године. Ово истиче Павел Подвиг, експерт Института Уједињених нација за истраживање разоружања.
Он каже да уговор никада званично није ступио на снагу. Упркос томе, пет нуклеарних сила – САД, Русија, Кина, Француска и Велика Британија – задржале су мораторијум на нуклеарне тестове од 1990. године. Након својих нуклеарних проба 1998. године, Индија и Пакистан их нису поновили. Једини дисидент, да тако кажем, у овом погледу је Северна Кореја, која је већ извршила шест атомских тестова“, рекао је он.
Подвиг наглашава да овај уговор има веома висок углед у свету. „Нико неће стећи пријатеље вежбањем нуклеарних тестова. Све ове идеје о којима се у Русији у принципу расправља – хајде да их уплашимо све заједно – не би требало никога да уплаши. Али осуда ће бити недвосмислена“, додао је он.
Политички сигнал
Подвиг каже да би раскид овог споразума био политички сигнал и правно један разлог мање да се Руси држе самопроглашеног мораторијума. Руски нуклеарни стручњак Максим Старчак, који ради у Канадском институту за спољнополитичка истраживања, не би се изненадио да Русија ускоро изврши атомски тест. Али за сада нема јасних индиција да Русија заиста намјерава да спроведе такве тестове“, додао је он.
Он је објаснио и да међу нуклеарним физичарима нема сагласности о значењу таквог теста: „Неки су за, неки против. Поновно покретање тестова у сваком случају захтева политичку одлуку.“
Према Старчаковим речима, Русија већ има припремљену територију за атомска испитивања у области Нове земље на Северном леденом океану: „Колико је познато, постоје три локације на којима се могу вршити подземна испитивања. Мислим да ако се заиста се ради о атомским тестовима, то ће бити та три места. Међутим, верујем да се ово лудило неће остварити надземном експлозијом.“
Следећи корак ка ескалацији
Обојица стручњака сматрају да овај корак Русије треба схватити озбиљно. Према речима Павела Подвига, експлозија атомске бомбе не би испунила војну сврху јер би једина сврха експлозије била да убије што више људи у најкраћем могућем року. И то треба схватити као поруку да је Русија спремна да ‘убије много људи – десетине, стотине хиљада, милионе’.
Максим Старчак је уверен да овим потезом Русија чини још један корак ка ескалацији украјинског рата. Москва се нада да би Вашингтон могао да препозна стварну опасност за себе у овој спирали ескалације и да би желео да смањи ту опасност чињењем одређених уступака Русији у рату у Украјини, додаје експерт.
Извор: Мондо
