Кинеска ограничења на извоз кључних компоненти за беспилотне летелице отежавају Москви производњу војних дронова.
Руски државни медиј објавио је извештај о томе како ограничења на извоз кључних компоненти за беспилотне летелице, које је увела кинеска власт, отежавају Москви производњу војних дронова, што би могло да омета ратна деловања Владимира Путина у Украјини.
Нови кинески прописи уведени почетком месеца „озбиљно су закомпликовали испоруке дронова Русији и довели до несташице бројних компоненти, као што су термовизијске камере“, известио је лист Комерсант повезан с Кремљом, а преноси Њузвик.
Крајем августа кинеска влада је саопштила да уводи контролу извоза неких дронова и повезаних делова. Мере утичу такође на део комуникацијске опреме, моторе и ласере који се користе у беспилотним летелицама, као и на антидрон системе, рекла је кинеска влада.
Ограничења такође утичу на комерцијалне беспилотне летелице намењене војној употреби, као и на дронове с временом лета дужим од 30 минута.
Кина је један од водећих светских произвођача дронова и заузела је неутралан став према рату у Украјини, али одржава пријатељске дипломатске односе с Москвом.
Сукоб који траје већ више од годину дана подстакао је развој дронова „муњевитом брзином“, изјавили су стручњаци за Њузвик. Обе стране у рату обилно користе разне врсте беспилотних летелица, укључујући извиђачке и јуришне дронове, преноси Јутарњи лист.
„Након што се рат заврши, Украјина ће имати јединствено искуство и сваку шансу да постане главни извозник беспилотних летелица у свету“, рекао је почетком августа Михајло Федоров, потпредседник украјинске владе.
У нападима на украјинске градове и инфраструктуру Москва често користи беспилотне летелице, а највише дронове камиказе иранског дизајна.
Забрана Пекинга на извоз већих дронова и неких компоненти потребних за израду тема је о којој се воде бурне расправе у круговима укљученим у московску производњу дронова, тврди Семјуел Бендет из америчког Центра за поморску анализу.
Прави учинак ове забране на руско тржиште углавном се своди на скок цена постојећих и доступних кинеских беспилотних летелица које су већ у Русији, рекао је Бендет за Њузвик.
Дугорочно, руска домаћа индустрија дронова могла би да ускочи и замени кинеске дронове, сматра он.
„То је врло занимљив пример како Кина готово да има монопол над технологијом која омогућава дронове“, рекао је британски стручњак за дронове Стив Рајт.
Дроновима треба „огромна количина електронике“. Руси су покушали, али нису успели да развију такве капацитете у својој земљи, утврдио је за Њузвик.
Додао је како Кинези контролишу велики део тржишта, како за Русију, тако и за западне земље.
Кинеска забрана тренутно се не односи на ‘мале ДЈИ дронове‘, наводи Бендет, мислећи на произвођача једног од најпознатих кинеских дронова.
Међутим, ограничења која је увео Пекинг могла би да утичу на увоз већих, тежих пољопривредних дронова које је Русија користила у Украјини, сматра он.
„Недостатак одређених компоненти може да има значајне последице, али постоји пуно алтернативних рута снабдевања, како легалних, тако и оних у сивој зони које Руси користе како би набавили оно што им је потребно.“
Комерсант такође наводи да су многи од највећих руских произвођача беспилотних летелица успели да прикупе значајне резерве компоненти за дронове.
Извор: Јутарњи лист
