Кремљ је започео другу фазу тзв. пројекта „Африка“ и већ је пронађена замена за Јевгенија Пригожина.
Русија јача своје присуство у Африци, посебно жели да се јаче позиционира у Либији, односно на Средоземном мору.
Вол стрит журнал наводи да Москва жели да се нагоди са лидером либијских побуњеника, генералом Халифом Хафтаром, коме пружа политичку, војну (на његовој страни се бори око 1.200, а неки извори кажу 1.600 Вагнерових плаћеника) и финансијску подршку у замену за војну употребу две важне либијске луке на Средоземном мору – Тобрук и Бенгази.
Реч је о лукама велике пропусности и удаљене су само око 400 миља од грчке и италијанске обале, важних чланица НАТО-а, а да подсетимо, Руси имају и војну базу у сиријској луци Тартус.
Занимљиво је да је руски председник Владимир Путин послао заменика министра одбране Русије генерала Јунус-Бека Јевкурова, бившег председника Руске Републике Ингушетије, да посети Хафтара, а потом и шефа војне хунте у Буркини Фасо Ибрахима Траореа. Веома је значајно да се то догодило дан пре смрти Јевгенија Пригожина, шефа Вагнерове плаћеничке војске. Може се рећи да је Путин заправо именовао Јевкурова за свог новог личног гувернера Африке.
Јевкуров је завршио руску (совјетску) престижну војну академију Фрунзе, попут Хафтара, а такође је и муслиман, што би требало да му буде додатни плус у комуникацији са оним снагама у Африци са којима Кремљ жели да успостави партнерске односе и наметне своје „поглед на рат у Украјини“. Русији су потребни савезници у тренутку када је све више изолована на међународној сцени, а потребна су јој и средства за своју све мању касу. Рат кошта много, као и одржавање социјалног мира у самој Русији. Према ВСЈ и независном порталу блокнот.ру, упркос добрим односима са Турском, Русија помаже Хафтару управо у борби против фракција које подржава Анкара.
Тако је Јевкуров током посете пристао на руску помоћ Хафтару у резервним деловима и поправкама, али је и понудио да ремонтује своју застарелу летелицу из совјетског доба. Наиме, источна Либија, подручје које контролише Хафтар, од виталног је значаја за транзит руских авиона који лете из Русије или Сирије у подсахарску Африку. Многи руски и западни аналитичари, као и дипломате, сматрају да распоређивање Вагнера и других руских „државних“ плаћеника у Малију и Централноафричкој Републици не би било могуће без приступа Хафтаровим аеродромима. С обзиром на све што се дешава на глобалном нивоу око рата у Украјини, Русија жели да оствари већи утицај у Африци како би покушала да истисне или ограничи утицај Запада, али и да те земље придобије на своју страну у међународним односима. и институције.
Осим тога, за Русе је важан енергетски и минерални потенцијал тих земаља. Јевкуров је послат у Африку да преузме Пригожиновљеве послове, како војне тако и „економске“, али и да распореди скоро шест хиљада Вагнерових плаћеника међу другим „плаћеничким групама“ које долазе да замене распуштеног Вагнера.
Уз Јунус-Бека Јевкурова био је Константин Мирзојанц, некадашњи командант једне од руских специјалних снага, а сада челни човек приватне армије Редут, која би после Вагнера требало да постане Вагнер, а за коју независни руски портал гулаг.ру тврди да је њени „спонзори”.главни Путинови олигарси и финансијери Кремља Генадиј Тимченко и Олег Дерипаска. Портал блогноте наводи да „док Кина искључиво тежи економској експанзији у Африци, не мешајући се у политику, Русија, коју представља Пригожин (сада наставља са другим људима), створила је потпуно другачији модел, нудећи афричким елитама неограничену моћ која би била засновано на руском оружју у замену за преузимање контроле над природним ресурсима афричких земаља“.
„Руски експедициони корпус“
Азербејџански портал хаккин.аз, пак, тврди да се Вагнеровци, којих на Блиском истоку и у Африци има најмање шест хиљада, сада окупљају у новој војној „агломерацији” под кодним називом „Руски експедициони корпус “, а надзор над њим, као и над пословном страном Вагнера (Пригожин је био власник или сувласник рудника злата и уранијума и нафтних и гасних поља у афричким земљама и у Сирији) преузима генерал Јевкуров.
Стога није на одмет приметити да су Јевкуров и шеф хунте Буркине Фасо, између осталог, како преносе руски медији, разговарали о „сарадњи у сфери нуклеарне енергије“. А ВСЈ пише да се очекује да ће ускоро „америчка дипломатска и војна мисија посетити Либију како би извршила притисак на Хафтара да „откаже” Вагнерове плаћенике и охрабри га да уједини своју побуњеничку војску са онима које подржава Запад”.
Очекује се да ће се Мајкл Ленгли, командант америчке команде за Африку, и Ричард Норланд, специјални изасланик САД за Либију, одвојено састати са Хафтаром и Абдулом Хамидом Дбеибахом, шефом владе са седиштем у Триполију коју признаје већина међународне заједнице.
Наиме, ВСЈ у својој анализи сматра да је Запад у дефанзиви у Африци, па Камерон Хадсон, члан америчког тима за Судан, каже да су Руси све агресивнији у ширењу свог утицаја у Африци, а „САД само покушава да их обузда“. Аналитичари кажу да би руско напредовање дало Москви контролу над кључним енергетским коридорима који би могли да послуже као алтернатива снабдевању Европе.
То би такође омогућило Кремљу да прошири своју глобалну конфронтацију са Западом, пише ВСЈ. Због свега тога, НАТО је појачао своје присуство на Медитерану. Међутим, Јевкуров, пишу независни руски медији, не намерава да се заустави само на Либији и Буркини Фасо, а ускоро се може очекивати једна од његових обимних афричких турнеја, у трајању од скоро месец дана, током које би посетио чак десетак земље, као што су Алжир, где је било много совјетских војних саветника, Ангола, ДР Конго, Етиопија, Судан, Мали, Централноафричка Република, Нигерија, Мадагаскар и Кенија. Битка за утицај у Африци се очигледно наставља са новим жаром.
Извор: Јутарњи лист
