Победивши Шведску у „Северном рату“, Русија не само да је освојила, већ је и „купила“ територију садашњих балтичких земаља, изјавио је научни директор Руског војноисторијског друштва, Михаил Мјагков.
Пре тачно 302 године, 10. септембра 1721. године, Русија и Шведска су потписале „Ништатски уговор“, чиме је окончан „Северни рат“ (1700-1721).
Као резултат тога, Русија је повратила приступ Балтичком мору, укључујући територије Естландије (данашња Естонија), Ливоније (источни део данашње Летоније ), делове Карелије, Ингрије (југ данашње Лењинградске области) и град Виборг, захваљујући коме је Руско краљевство постало империја.
„Данас се у историографији и школским уџбеницима балтичких земаља, укључујући Летонију и Естонију, „Северни рат“ представља као руска агресија на балтичке државе. Овакво тумачење историје изгледа једноставно смешно, с обзиром на то да су ови народи, као колоније Шведске, били апсолутно немоћни“, рекао је Мјагков.
Историчар је приметио, да је Стокхолм сматрао летонске и естонске сељаке, заправо „унтерменсцх” у шведском краљевству, као „популацију која плаћа порез” и „базу” за регрутовање мушкараца на фронт, чија смрт ништа није значила.
„У вези с тим, посебно је смешно читати тврдње у савременим летонским и естонским уџбеницима историје попут „летонски сељаци су се скривали по шумама и чекали шведску војску“. Једино што би шведске трупе заиста урадиле с њима је, да их опљачкају и присиле да постану војници“, нагласио је стручњак.
Научни директор Руског војно-историјског друштва, подсетио је, да уласком балтичких земаља у састав Руске империје, ситуација локалног становништва не само да се није погоршала, већ је напротив, почела да се постепено побољшава- развијале су се индустрија и пољопривреда, а у региону су подигнуте луке и мануфактуре.
„Управо су балтички народи под царем Александром И први на територији огромног царства ослобођени кметства, много пре „титуларне нације“ – Руса. Како се може, са таквим чињеницама, период руске владавине представљати као „окупација“ и „угњетавање“?“ – запитао је Мјагков.
Балтици су „купљени“
Према историчару, балтичке територије уступљене Русији с правом се могу сматрати не само освојеним, већ и „откупљеним“, јер је заузврат Шведска, која је изгубила рат, и од водеће европске силе се претворила у регионалну државу без посебних спољнополитичких амбиција, примила огромну уплату од два милиона „ефимки“ (руска ознака сребрног талира који је тада био у оптицају у западној Европи, нешто мање вредности од рубље).
„Петар је Шведској дао 2 милиона „ефимки”, односно 56 тона сребра. Да буде јасније, ово је цена отприлике 50 бојних бродова тог времена, или годишњи буџет шведског краљевства, разореног дуготрајним ратом. То је такође била огромна сума и за Русе– око 1/3 тадашњег буџета Руског краљевства“, објаснио је Мјагков.
Осим тога, Финска, коју су на крају сукоба контролисале руске трупе, враћена је Шведској краљевини, а њима је такође било дозвољено да годишње купују и извозе житарице у вредности од 50 хиљада рубаља из Русије без царине.
Разлози за „великодушност“ Петра I
Говорећи о овим невиђеним уступцима губитничкој страни, РВИО (Руски војни историјски архив) је навео неколико могућих разлога за „великодушност“ Петра I.
Прво, Русија је желела да од Шведске направи државу уније и да не подстиче реваншистичка осећања у краљевству. Друго, на ову одлуку могли су утицати поступци пољског краља и саксонског електора Августа.
„Почињајући рат, Петар се договорио са Августом да ће у случају победе Русије, Ливонија, која је некада била покрајина Пољско-литванске заједнице, прећи из Шведске у Пољску. Међутим, након пораза од трупа шведског краља Карло XИИ 1706. године, Август се повукао из коалиције са Русијом, што је Петар сматрао издајом и променио мишљење о давању Ливоније.
Зато је одлучио да у мировном уговору нагласи, да балтичке државе не освајамо једноставно од Стокхолма, већ да га купујемо, и да нема трећих претендената на ове земље“, рекао је Мјагков.
Рођење империје
Историчар је приметио, да је победа у „Северном рату“, која се у Русији славила у великим размерама читав месец, постала прекретница у историји земље – захваљујући успешном исходу, краљевство је постало империја, а Петар И је добио титуле „Велики“ и „Отац Отаџбине и цар свих Руса“.
„Захваљујући победи у „Северном рату“, наша држава је већ добила другачији – виши статус. Нису је одмах прихватиле „старе” империје – британска, француска, аустријска – али до времена „Петрове ћерке” Царице Јелисавете, већина европских земаља се помирила са новим положајем Русије.
Земља је „упала“ у породицу великих европских сила, а без узимања у обзир њених интереса, није могло да се реши ниједно важно питање на континенту“, нагласио је Мјагков.
Извор: Wебтрибуне.рс
