Пре тачно четири месеца, Србију је у црно завио један од најгорих злочина у историји, када је, тада тринаестогодишњи ученик 7. разреда ОШ „Владислав Рибникар“ са Врачара убио деветоро недужних ђака и чувара школе.
Од дана када се масакр у школи догодио, многе ствари су се промениле, али су многе и остале исте. Оно што се никад неће променити је бол која ће заувек тињати у свима нама због прерано угашених младих живота.
Како је дечак убица током извршења злочина имао 13 година, није могао да буде ухапшен већ је смештен у Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину где се и данас налази.
Дечак убица креће у школу
Како се 1. септембар приближавао, а дечак убица се налази у клиници, његова мајка се обратила институцијама са захтевом да се реши питање даљег школовања њено двоје деце.
У писму, мајка дечака убице не помиње трагедију у „Рибникару“ ни једном једином речју, већ се обраћа за помоћ наводећи да је ситуација у којој је њена породица – сложена.
У писму, које је према сазнањима „Блица“ врло штуро и нема ниједне емоције, мајка дечака који је усмртио деветоро ђака и радника обезбеђења наводи да је питање обавезног основног образовања њене деце „отворено“. Она констатује да млађа ћерка, која је као и брат похађала исту школу, не може да настави школовање у Рибникару, а да је син на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину.
Убрзо након овог писма, донета је одлука да дечак убица настави школовање, односно да заврши осми разред у Основној школи „Др Драган Херцог“. То није класична школа са учионицама препуним дечије граје у две смене, салом за физичко или двориштем за игру. Штавише, ова школа нема ни своју зграду већ само колектив од око 80 наставника који раде с основцима који су пацијенти и који не могу да наставе класично основно образовање.
Дечак убица напунио 14 година
Док смо покушавали да сваримо вест о масовној пуцњави у школи, стигла је нова информација – дечак убица има 13 година и он према Закону није кривично одговоран, јер се води као дете.
„Шта сада, шта даље?“ – нова су питања која су почела да одјекују у мислима свих нас.
Дечак је смештен у психијатријску установу, где је под надзором полицијских службеника, који дежурају 24 сата.
У међувремену, 31. јула он је напунио 14 година, али то у овом случају ништа неће променити. Закон не може да се примени ретроактивно: дечак убица је у том кобном тренутку имао 13 година и на њега се могу примењивати закони који важе у тренутку извршења дела. А закон је јасан – млађи од 14 година не подлежу кривичној одговорности.
Ако извршилац у моменту извршења дела није имао довољно година да одговара, то се неће променити ни касније.
Кривични закон је прописао да је доња старосна граница 14 година, када почињу да се гледају као млађи малолетници, а све испод 14 година су деца, која нису кривично одговорна.
Померања границе кривичне одговорности?
Могућност померања старосне границе за кривичну одговорност је одмах поменуо и Александар Вучић, председник Србије. Он је предложио да се смањи старосна граница за кривично-правну одговорност малолетних лица са 14 на 12 година, у складу са међународним и европским стандардима.
Предлог да се кривична одговорност снизи подржали су бројни адвокати, као и Удружење судија и тужилаца (УСТ).
Ипак, за сада још увек нема званичних информација о овим променама.
Дечак први пут проговорио о масакру
Након два и по месеца, 18. јула дечак убица је први пут проговорио о масакру који је починио. Иако он неће ући у судницу као окривљени, појавио се пред тужилаштвом у поступку који се води против његовог оца, који се терети за тешко дело против опште сигурности.
В. К., отац дечака убице, се сумњичи да је водио сина у стрељану, обучавао га да користи оружје, као и да је непрописно држао оружје. У поступку који се води против њега сведочио је управо дечак убица. Он је четири сата испитиван путем видео линка. Били су присутни и родитељи неке од убијене деце. И они су постављали питања дечаку који је убио њихову децу.
Дечак није могао да објасни због чега је починио злочин, а једини разлог који је навео јесте „да је имао лоша осећања према вршњацима.“
– Изјавио је да се каје. Није желео да види слике другова које је убио и у објашњењу је рекао да му је непријатно – навео је извор „Блица“.
Према сазнањима „Блица“, дечак убица је сведочио да је на идеју да убија у „Рибникару“ дошао месец дана пре злочина, гледајући један документарни филм. План је правио између две и три недеље.
Испрва је саставио краћи списак ђака које је намеравао да убије, али га је напослетку продужио са више имена. Тврди да је, наводно, листу састављао „тако да је више размишљао кога не би погодио“.
Дечак убица је тврдио да му „није било лако да дође до оружја“. Сеф с пиштољем је био постављен веома високо, скоро при плафону, а морао је да сазна и шифру за откључавање.
– Кад га је тата откључавао видео сам да је шифра 637 – објаснио је дечак убица како је дошао до оружја.
Дечак убица је у исказу потврдио да његов отац воли оружје и да га је водио у стрељану. Ипак, рекао је да му први контакт с оружјем није омогућио отац, већ инструктор у стрељани. Описао га је као мршавог, седог, кратке косе и средњих година.
Против породице поднета тужба
Чланови породица чији су чланови убијени у овом масакру, 9. августа су поднели тужбу у парничном поступку против мајке и оца, али и дечака убице.
Тужба је, како смо писали, поднета у парничном поступку због накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха, а против дечаковог оца је у току и кривични поступак који је у фази истраге пред Вишим јавним тужилаштвом у Београду.
Овом тужбом у парничном поступку је затражена и новчана рента односно будуће давање одређеног износа новца од дана пресуђења па док трају услови за то – и то на име будуће нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица.
Тужилаштво има рок још два месеца да дигне оптужницу
Отац дечака убице се налази у притвору већ четири месеца, што значи да тужилаштво има рок још два месеца да донесе одлуку шта ће бити са оптужницом.
Адвокат Радомир Мунижаба за „Блиц“ објашњава да тужилаштво има рок још два месеца да подигне оптужницу јер се отац дечака убице већ налази у притвору.
– Уколико се у року од шест месеци не подигне оптужница, он мора да се пусти на слободу. Ако се подигне оптужница, тужилаштво у том случају има право да предложи да се притвори и тада притвор може да траје до окончања поступка – каже Мунижаба.
Забрањено им располагање имовином
М. К. мајици дечака убице, Апелациони суд у Београду забранио је да отуђи и оптерети непокретности. Том одлуком мајици дечака убице забрањено је отуђење и оптерећење непокретности и удела на непокретностима и то становима, градском грађевинском земљишту, пољопривредном земљишту, гаражи – паркинг месту, породичној стамбеној згради и помоћној згради, те је одређен упис забележбе забране отуђења и оптерећења непокретности одређених овим решењем у надлежни катастр непокретности. Истовремено, одређена је привремена мера забране М. К. да отуђи односно оптерети аутомобил марке „Фиат 500“, 2017. година производње.
Потврђеним првостепеним решењем наложено је Народној банци Србије – Организацији за принудну наплату и јавном извршитељу да сва новчана средства којима располаже М.К. на рачунима и штедним улозима код пословних банака заплени, пренесе и положи у депозит јавног извршитеља до износа од 2.700.000 евра у динарској противвредности, а средства ће се чувати у депозиту јавног извршитеља све до правноснажног окончања парничног поступка. Одређена је и привремена мера пописом и одузимањем готовог новца, накита и хартија од вредности извршног дужника, а одређен је рок од 30 дана члановима породице убијених за подношење тужбе у циљу оправдавања одређених привремених мера.
Отворено писмо оца убијене девојчице
Драган Кобиљски, отац једне од убијених девојчица из Рибникара, огласио се пре недељу дана на свом Фејсбуку отвореним писмом.
„Како мислити и како живети? Зашто нас зову родитељима „страдале“ деце? Нису наша деца страдала несрећним сплетом околности, наша деца су убијена (стрељана, ликвидирана) са врло јасном намером, планом и жељом за фаталним исходом… ништа се ту случајно није десило… случајно су се само неки спасли…
И како сада живе, дишу и уопште постоје родитељи убијене деце? Какво је детињство и младост браћи и сестрама, каква је старост бакама и декама? Какав је живот рањених и колике су трауме преживелих?
Колико је ту заправо светова разорено?
Може ли се ово поправити? – не може! Могу ли се деца вратити? – не могу!
А да ли је важно ипак утврдити одговорности у овом злоделу? – Важно је! Важно је како се никад овако нешто не би поновило“, написао је он.
Такође, он је истакао како дете са одсуством емпатије није у реду, као ни да је детету доступно оружје, као и оглушење родитеља на савете о потребној психолошкој подршци и детаљном испитивању детета услед „кризе свести“.
Извор: Блиц
