Војни удар у Нигеру који се догодио пре месец дана, 26. јула, усмерио је пажњу глобалних медија према тој сиромашњој афричкој земљи.
Пуч је довео до сасвим необичне ситуације, у региону познатом по државним ударима одједном је обарање председника Мохамеда Базума постало разлог за војну интервенцију која делује све изгледније.
Војна влада у Нијамеју наложила је претходног дана француском посланику Силвену Иту да напусти Нигер, што значи прекид дипломатских односа. У случају односа званичног Париза и Нијамеја то је заправо много више од класичног прекида дипломатских релација. Он је наводно одбијао састанак са актуелним министром спољних послова Нигера.
Паралелно, војна управа Нигера овластила је војске Малија и Буркине Фасо да делују на простору те земље. Генерал Абдурахман Тчијани, први човек Нигера, потписао је извршна наређења у том смислу „у случају агресије“. Челници две земље објавили су претходно да ће напад Ековаса (ЕЦОWАС) на Нигер третирати као чин рата против њихових држава.
Асоцијација земаља Западне Африке – Ековас, одмах пошто се догодио пуч у Нијамеју одлучно се ставила на страну обореног лидера Нигера Мохамеда Базума. Ековас је саопштио да је спреман за војну интервенцију у Нигеру, чим се нареди, у више наврата, а посебно након дводневног самита у Акри, Гана, 17/18. августа.
Четири дана после пуча, 30. јула, Ековас је челницима војне управе у Нигеру дао рок од седам дана да врате претходног председника Базума. У супротном, осим санкција најављена је употреба силе. Та асоцијација имала је претходно више војних интервенција, у Обали Слоноваче 2003, Либерији 2003, Гвинеји Бисао 2012, Малију 2013, Гамбији 2017. Никада, међутим, није било подигнуто оволико буке.
Нигер је заправо добио на значају пошто је француско војно присуство одстрањено из Малија и Буркине Фасо. Питање је зашто се ништа слично није догађало након државних удара у Малију, Буркини Фасо и Гвинеји, односно зашто је баш Нигер одређен за демонстрацију силе?
Француски председник Макрон, најављујући повлачење 2.400 војника из Малија, под притиском владе у Бамаку, фебруара 2022, изјавио је да „срце“ француског војног присуства у Сахелу „више неће бити у Малију, већ у Нигеру“.
Француска, САД, Турска, руски Вагнер, присутни су на ширем простору Сахела интензивније од времена размаха терористичких активности псеудоисламских милитаната, разноразних испостава Ал Каиде и такозване Исламске државе (Боко Харам). У самом Нигеру постоје војне базе Француске, традиционално, САД, а сада и Турске. Ова последња највероватније због Либије.
Већ 29. јула представници војне управе у Нијамеју оптужују Ековас да припрема агресију „коју подржавају поједине западне земље“. Тело које се зове „Савет за мир и безбедност“ Афричке уније, испоставило је такође ултиматум, тражећи повратак на претходно стање у Нигеру, у року од „највише петнаест дана“.
Ековас је спровео блокаду Нигера. Забрана летова односи се и на комерцијалне летелице. Суспендоване су све пословне и финансијске трансакције, замрзнута су средства нигерских државних фирми од стране Централне банке Ековаса.
Непосредна последица јесте обустава емисије обвезница Нигера у висини 30 милијарди ЦФА франака, односно 51 милион долара. ЦФА франак је иначе заједничка валута бивших француских поседа. Постоје две верзије монете, за земље бивше Француске Западне Африке, чија је најисточнија чланица био Нигер.
Овој групи се придружила и некада португалска Гвинеја Бисао. Укупно осам земаља. Као и за земље бивше Француске Екваторијалне Африке, којима се придружила и Екваторијална Гвинеја, некада шпански посед. Све заједно шест држава. Светска банка је такође суспендовала исплате Нигеру до даљег.
Истог дана, 30. јула, у Нијамеју су одржани велики скупови подршке Тчијанију, у организацији Покрета М62, који се све време супротстављао Базумовој влади. Жестоко антифранцуски М62 је и претходно призивао руску помоћ, при цему се несумњиво рачуна на трупе Вагнер групе.
Француска амбасада је оштећена. Званични Париз је одмах упозорио да ће напади на држављане Француске, њено војно особље, дипломате или уопште интересе те земље довести до тренутног одговора. Пошто је Нигер најавио одустајање од војних споразума са Француском, оних који дозвољавају стационирање француских трупа у земљи, званични Париз је одговорио да су те споразуме потписале легитимне власти, што заправо значи да Француску ставови војне хунте у Нијамеју не занимају.
Паралелно, у Вашингтон посту појављује се 4. августа текст у којем Мохамед Базум позива САД и међународну заједницу да обнове уставни поредак у Нигеру.
Мохамед Базум је одмах пошто је постао председник Нигера, априла 2021. запоцео са репресивним мерама, уз подршку званичног Париза. Увео је блокаде интернета, медија. Његове снаге безбедности гушиле су протесте хапшењем стотина политичких противника. Западни медији описивали су га иначе тада као „кључног западног савезника“.
Новембра исте 2021. године, демонстранти су настојали да зауставе пролазак конвоја француске војске. Француски војници и жандарми Нигера убили су тада две особе, а 18 ранили. Тензије су посебно порасле пошто је француски контигент из Малија измештен у Нигер фебруара 2022.
Непосредан проблем, осим стратешког, несумњиво јесте чињеница да је Нигер трећи добављач уранијума Француској, и једна од земаља са највећим резервама. Нигерски уранијум сматра се иначе ретко квалитетним. Нигер је тренутно седми произвођач те руде у свету. Француска притом приближно 60 процента електичне енергије обезбеђује из нуклеарних електрана. А уранијум је неопходан и на другим пољима, попут индустрије наоружања. Процењује се да 24 одсто потреба ЕУ покрива уранијум из Нигера.
Покрет М62, највећи противник присуства Француске у Нигеру настао је 4. јула 2022, као коалиција двадесетак удружења, синдиката и грађанских иницијатива, окупљених у борби против страног војног присуства. Већину демонстраната на улицама Нијамеја покренуо је М62.
Њихови представници инсистирају да се „Париз само претварао да се бори против џихадизма, користећи га као изговор да овде има војне базе и експлоатише наше богатство“. Из тог круга, потичу руске заставе којима се маше у Нијамеју и позиви на хитну интервенцију руске паравојне групе Вагнер.
Нема заправо никаквих доказа да су трупе Вагнера уопште до сада биле присутне у Нигеру. Упркос бројним медијским иступима и тумачењима. Руски извори иначе говоре о присуству Вагнера у осам афричких земаља. Снимци на којима се Пригожин види у некаквом пустињском окружењу, дан уочи наводне погибије, за које је наведено да су из Африке, упитни су. На њима се не види ништа што потврђује тврдње. Снимак је могао настати ма где и ко зна када.
Истина је да је уочи државног удара у Нигеру председник Мохамед Базум оптужио Вагнер групу за „кампању дезинформација“ против њега односно његове владе.
Државни секретар САД Антони Блинкен изјавио је 8. августа да верује да Русија или Вагнер група немају везе са државним ударом, али да су потом покушали да га искористе. Блинкен је притом подржао „напоре Западне Африке да се успостави уставни поредак у Нигеру“.
Западни медији су такође тврдили да се у Нигеру приводе Европљани. Као иницијатор је наведен покрет М62, познат по антифранцуским ставовима. Наводно је идеја била да таоци послуже као нека врста штита од интервенције. Била је то лаж. Челник војне управе Тчијани нагласио је притом да нема разлога за страх, односно да француски грађани „никада нису били предмет ни најмање претње“.
Појавила се такође тврдња да је војна управа „забранила извоз уранијума у Француску“. Власти Нигера међутим тврде да је то дезинформација.
Несумњиво је да се војној акцији Ековаса, којом се прети, противе власти Малија и Буркине Фасо. Шта више, запретили су употребом војске на страни Нигера и упутили трупе. Гвинеја која има најдужу традицију супротстављања француском присуству, такође је одлучно нагласила противљење.
Зеленортска острва су првобутно објавила да неће учествовати, да би потом изјавили да се противе интервенцији. Алжир, Чад и Либија су такође нагласиле да су против интервенције.
Председник Алжира Абделмаџид Тебуне званично је осудио државни удар у Нијамеју, али је такође осудио најављену војну акцију, упозоривши да би се могло поновити оно што се догодило Либији. Дакле, распад свега и разоран грађански рат. Занимљиво, 21. августа, турски председник Ердоган изјавио је да се противи војној интервенцији у Нигеру.
Западни медији такође, како иначе бива, наглашавају хуманитарну кризу у Нигеру. По њима преко четири милиона особа у тој земљи налази се на ивици глади. Иако су уведене санкције, сада се власти Нигера оптужују за хуманитарну кризу.
Ековас је 21. августа одбацио најаву генерала Абдурахмана Тчијанија да се у Нигеру у року од три године одрже демократски избори.
Представници Ековаса, напротив, инсистирају на спремности земаља чланица да се изврши војна интервенција уколико дипломатски напори да се обнови демократска, изабрана власт Мохамеда Базума, пропадну.
Извор: Танјуг
