Патријарх Павле како је мислио тако је и говорио, како је говорио, тако је и радио. Животом својим сведочио је реч коју је износио. Чинио је то тако, пошто је за свој животни програм узео –Јеванђеље.
Његов начин размишљања се најбоље може протумачити у једном разговору који је имао са ђаконом. Пред одлазак на службу у цркву на Бановом брду, ђакон који је пратио патријарха упитао га је како ће ићи до тамо, сугеришући да иду колима.
Патријарх је одлучно одоговорио да иду аутобусом. Већ топло јутро наговештава врео дан. Ђакону се не иде градским превозом, зато настоји да убеди патријарха да промени одлуку.
– Гужве су, загушљиво је у аутобусу, а није баш близу – рекао је он. Патријарх је само кратко одговорио да иду аутобусом, сада већ у ходу, док је његов штап одсечно одзвањао од удара о асфалтну подлогу.
– Али Ваша светлости, лето је, много света иде да се купа на Аду Циганлију, аутобуси су пуни разголићеног света. Није згодно – потеже ђакон нови, како сматра још јачи аргумент.
Патријарх застане накратко и окрете се према ђакону. – Знате, оче, свако види оно што хоће да види – одговори му патријарх Павле.
Извор: Srbija Danas
