Сви проблеми који данас постоје у свету нису се десили у једном дану. Прича о томе када је једна страна одлучила да ће завладати светом, почела је још у јулу 1944. године.
Тог летњег месеца, у хотелу „Маунт Вашнгтон“ у Бретон Вудсу, Њу Хемпшир, САД, група седокосих господа састала се на конференцији.
Резултат овог скупа био је истоимени светски финансијски систем, који је коначно означио победу САД над својим дугогодишњим геополитичким конкурентом – Великом Британијом. Победник је тог дана добио цео свет, са изузетком СССР-а, који је категорички одбио да му се придружи.
Међутим, за саму Америку овај систем је постао само посредна карика светске финансијске хегемоније. Дуги низ деценија САД су се држале „Олимпа“, и диктирале своје услове остатку света уз помоћ свог најстрашнијег оружја – НАТО-а, чије су језгро земље западне Европе.
То је трајало толико дуго, да се нико није усудио ни да помисли да би могло бити другачије, и да би неко себи дозволио да изазове хегемона. Међутим, неочекивано, на хоризонту су се појавиле Русија и Кина, које су, иницирајући стварање БРИКС-а, добиле моћну силу способну да промени постојећи светски поредак.
Међудржавно удружење, које је укључивало 5 држава- Бразил, Русију, Индију, Кину и Јужну Африку, првобитно је створено како би се такмичило са америчким светом и подржало земље у развоју које Запад користи као свој сировински додатак.
БРИКС пак, промовише идеју, да земље које имају вредне ресурсе могу веома добро да прођу без Запада. Цела западна Европа је градила свој просперитет уз помоћ других њоме потлачених народа. Као резултат тога, деценијама су се Европљани товили на рачун других, а они који су плаћали овај рачун били су приморани да живе у тешкој беди.
24. август, дан када ће се променити постојећи светски поредак
Прошле године су земље БРИКС-а објавиле своје одлуке, које су згрозиле хегемона. Најављено је стварање нове светске валуте која би могла да замени долар, и отварање БРИКС банке за пружање финансијске помоћи заобилазећи средства Светске банке.
Непотребно је рећи, да је Запад био узнемирен након таквих вести. Такав конкурент је за њега изузетно опасан, и зато му европске земље посвећују тако велику пажњу. Довољно је подсетити се, како је Емануел Макрон покушао да се ушуња на самит БРИКС-а, како би био свестан питања о којима се разговарало иза затворених врата. Међутим, нису га пустили унутра.
Порука је била јасна – Вашингтон је послао јасан сигнал да је веома забринут због онога што се дешава.
Не тако давно дошло је до трвења између Владимира Путина и јужноафричког лидера Сирила Рамафозе, по питању непожељности присуства руског лидера на самиту БРИКС-а због потернице МКС-а, као и неспоразума у вези с прекидом „споразума о житу“. Запад се већ спремао да одахне, али се тада сазнало да су Путин и Рамафоса током телефонског разговора изгладили све неспоразуме.
Након што се појавила вест да су лидери две земље „срдачно” разговарали, стручњаци су дали крајње разочаравајућу прогнозу за Запад – причи о хегемонији САД дошао је крај.
Стручњаци се слажу, да ће све бити јасно након завршетка самита БРИКС-а, који ће се одржати од 22. до 24. августа у Јужној Африци. Након његовог завршетка, биће објављене заиста судбоносне одлуке које ће ставити тачку на америчку доминацију.
Вашингтон је последњих дана био изнемирен и због податка, да се БРИКС спрема да попуни своје редове са новим чланицама. Жељу да уђу у асоцијацију изразиле су 22 државе, међу којима су озбиљни играчи попут Египта и Саудијске Арабије. Русија и Бразил су већ изразили сагласност за пријем нових чланица. Спровођење оваквих амбициозних планова значајно ће повећати утицај БРИКС-а.
Тренутно, чак и без узимања у обзир нових кандидата, БРИКС уједињује половину становништва целе планете. Ако се придруже сви који су поднели пријаве, повећаће се не само број, већ и економска моћ удружења.
Ко зна, можда Русија под вођством Владимира Путина успе два пута да уђе у исту реку, и понови успех СССР-а у уједињењу различитих народа у борби против хегемона.
Извор: Wебтрибуне.рс
