ЧУДО ИЗЛЕЧЕЊА
„Стрпљен – спасен“ је народна изрека која се много пута потврдила у животу. Ова стара прича говори нам како је хуљење на Бога једном човеку донело и казну и спас, јер се на њега Свевишњи смиловао и показао му пут исцељења.
Неки сиромах у земаљском богатству, а у побожности богат, једном се ходећи путем спотакну својом непажњом и удари ногом о камен те га јако заболе.
Наљути се као човек и рече камену: “сам те ђаво овде донео на пут, а не човек”. Одмах како то рече, унакази га Бог чудесним начином, како је обичај Божји казнити доброделатељне овог света да им се не оштети душа.
Учини се њему сиромаху да му неко изли бакрач вреле воде на главу и толико га обузе бол да остаде слеп и не могаде се дићи. Неки, који се десише ту подигоше га и одведоше га дома, где лежаше много времена болестан, од појаса доле све у ранама и излажаше из њега смрад да му се нико не могаше приближити сем домаћих.
Лежаше тако много времена и не рече никакве зле речи на Бога, но му благодари и слави га говорећи: “кога Господ љуби тога и кара”.
Имајући стрпљење, овај човек много поче да пости, држи бденије и мољаше се за оне који га надгледају. Видећи благи Бог чудо тог његовог трпљења, хтеде да га исцели.
Уочи Васкрса сви домаћи бише у цркви, а он сам оста дома. Чује звона објављујући радосно Васкресење, човек приклони сироту главу и поклони се Богу. Молећи се, виде једну благолепну жену пред собом, која му говори: „за добродетељи и много трпљење твоје, смилова се на тебе Господ и услиши молитве твоје. Реци сродницима твојим да те однесу у цркву Владичице и да те метну пред иконом њеном и ту се моли и видећеш Божју помоћ”.
Тако и учини и савршено оздрави благодарећи Бога и Божју мајку.
Тако би требало сваки болесник и невољник да се наоружа стрпљењем па ће му Бог послати избављење. Стрпљен – спасен.
Из књиге “Утешитељ болних и невољних у чудесима Пресвете Богородице”
