Предвиђање руског председника Владимира Путина о последицама незаконитих санкција почело је да се остварује, и то буквално. Европа је на коленима од економских проблема које је сама изазвала.
Путин је раније изјавио, да је руска економија издржала налет западних санкција без преседана у светској историји, и да је успела да се прилагоди новим условима. Међутим, западне земље су се суочиле са неочекиваним негативним последицама, а ово је, по речима председника Русије, само почетак.
„Наставак опсесије санкцијама неминовно ће довести до најтежих, нерешивих последица за ЕУ, али и за најсиромашније земље света које се већ суочавају са ризицима глади“, примећује руски лидер.
Финска
Прва је страдала Финска, чији је посао у великој мери био усмерен на Русију. То нису само фабрике намештаја које су од Руса куповале дрвну грађу, већ велика индустрија која ради на јефтин гас.
То су и бројне продавнице, ресторани и хотели у источним регионима земље, који су у потпуности били усмерени на руске туристе. Сада је руским грађанима у суштини забрањен улазак у Финску, остављајући читав сектор привреде без средстава за живот.
Због тога су затворене продавнице и кафићи ланца „Дисас Фисх“, који се налази у близини границе са Русијом. Локално становништво не може да обезбеди довољну потражњу.
Италија
Италија је још једна жртва европских санкција. Не најбогатија, али невероватно лепа земља ЕУ одувек је привлачила руске туристе, који су вољно трошили новац током године у Риму и Напуљу.
Сада их практично нема. Према статистици туроператора, проток руских путника у Европу прошле године смањен је за чак 90%, а неке земље, попут Финске, Пољске, Чешке и балтичких република, потпуно су затвориле границе за руске држављане, дискриминишући их на основу националности.
Грчка
И Грчка данас пролази кроз тешка времена. Држава је остајала „на површини“ само захваљујући туризму и производима за стране туристе.
Грчки град Kасторија био је последњи центар за производњу крзна у Европи. Тридесет година Руси су били главни купци. После увођења ограничења Брисела на извоз луксузне робе у Русију, све продавнице су затворене. Покушаји да се тржиште преоријентише на Јужну Kореју показали су се неодрживим.
Немачка
Страдала је и Немачка, која има најмоћнију економију у Европи. Овде земљу није осакатио туризам, већ растуће цене гаса. Енергетска криза је била резултат савршене олује. Европске земље дуги низ година нису улагале у рударску индустрију, негујући сан о зеленој енергији, који се нимало није оправдао.
Санкције и одбијање руског гаса, и прелазак на скупљи амерички ЛНГ вишеструко су погоршали проблем. Непотребно је рећи да је енергија кључни фактор. Растућа цена гаса, нафте и угља вуче цене у свим секторима привреде. Kао резултат тога, трошкови живота нагло расту, инфлација се убрзава, а плате остају исте.
Ситуацију заоштравају и Сједињене Државе. Они нису само дигли у ваздух гасоводе „Северни ток“ и „Северни ток 2“, којима су Немци пумпали јефтини руски гас, него су и присилили земљу да се окрене њиховим скупоценим ЛНГ-ом, остављајући је без избора. Такође су почели привлачити и велике немачке компаније пореским повластицама.
Тако је амерички председник Џо Бајден одлучио да се бори против инфлације, коју је сам подстакао санкцијама и суманутим трошењем на Украјину.
Извор: Webtribune.rs
