Патријарх је говорио да је добро обраћати се Господу од срца и кратким молитвама у свакој прилици и послу, у почетку са: „Боже, помози! Господе, благослови!“, а на крају са: „Слава ти, Господе! Благодарим ти, Боже!
Патријарх Павле је често беседио да је потребно молити се не само када се осећамо расположени за молитву него и када немамо тежње, ни наклоности за молитву, када нас лењост, сан, заборав и остало удаљују од молитве.
Његове беседе о значају молитве сламка су спаса за сваког верника, нарочито када се нађе у тешкој животној ситуацији.
– Молитва је уздизање ума и срца Богу. Њоме човек узлеће у хорове анђела и постаје учесник њиховог блаженства.
– Молитва је тамјан најпријатнији Богу, најсигурнији мост за прелаз преко искушења таласа живота, необорива стена свих који верују, мирно пристаниште, божанска одећа, која облачи душу великом добротом и лепотом.
– Молитва је мати свих добрих дела, чуварка чистоте тела, печат девојаштва, сигурна ограда против свих лукавстава вечитог непријатеља нашег – ђавола. Гони непријатеље именом Христовим, јер јачег од овог средства нема ни на небу, ни на земљи.
– Молитва је просвећење ума, секира очајању, разбијање туге, рађање наде, ублажавање гнева, заступница свих којима се суди, радост оних који су у тамници, спасење онима који гину – говорио је патријарх.
Ноћ је, како је он беседио, најприкладнија за усамљену молитву, јер је она тада двоструко снажнија. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини, из дубине срца, бива услишена и на душу се спушта двострука благодат божја.
– За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат божја умножава ради духовне помоћи – беседио је патријарх.
Патријарх Павле посебно је истицао да је много боље да се молитве читају из молитвеника него да се говоре напамет.
– Ово нарочито важи за почетнике и слабе. Зато у Православној цркви све што се чита или пева обично, ма како се знало напамет, пева се читајући из књиге. Овако удубљен ум у молитвене речи не бежи лако на разне стране.
– Ако ум не може да се задржи и удуби у речи светих отаца, онда треба тихо читати, колико да сам себе чујеш. Нарочито оваква молитва вреди кад се молиш насамо. У друштву наша молитва треба да буде нечујна, да ничију молитву не би реметила.
– У молитви не треба много напрезати своје живце, нити сувише дубоко уздисати, увлачећи ваздух, нити главу држати подигнуту и забачену, јер је све то штетно.
– Ваља се тихо молити, с дубоким, али нечујним уздасима, оборене главе земљи, смирено, а с времена на време бацити поглед на свете иконе, као они који се стварно осећају грешни пред Богом – говорио је Патријарх Павле.
Извор: Telegraf.rs/Alo.rs
