Као бомба одјекнула је вест уочи самита Русија-Африка у Санкт Петербургу да је у афричкој држави Нигер изведен војни пуч у коме је прозападни председник Мохамед Базун смењен, а власт у земљи преузела војска, која је затворила границе и где се очекује војна интервенција Француске и њених савезница.
У случају да крене војна интервенција у Нигеру постоји велика вероватноћа да ће још низ земаља укључити у рат који прети да постане регионални са несалгедивим последицама по целу подсахарску Африку.
Овом темом бавио се и новинар Александар Киш, који је крајем 2022 године имао запажену анализу на тему Африке и тамошњих дешавања, као и о томе како Русија полако истискује стару колонијалну силу и господара Африке, Француску из низа земаља међу којима је и Нигер.
Текст је више него сада тренутно актуелан јер описује оно што се тренутно дешава у Африци да Русија, преузима примат од Европе на афричком континенту.
Текст уз мање измене преносимо у целости
Док се Украјина показује као главно бојиште сукоба Русије и НАТО пакта, чини се да се велика геополитичка престава одиграва на две позорнице, од којих ни једна није мање важна.
Тренутно Русија врши велику и стратешку офанзивну операцију – у Африци!
Од пре две године а и мало више, Русија је показала велики интерес за земље сахарске Африке које су вековима под француским утицајем – прво док су јој биле колоније а после деколонизације Француска је тамо редовно држала своје трупе и вршила војне ударе.
Тако готово неприметно руске парамилитарне формације попут “Вагнера” појавиле су се и полако преузеле контролу на овај или онај начин од Француза. Централноафричка Република, богата драгоценим металима и дијамантима, Мали, земља пребогата литијумом, уранијумом и манганом, и Буркина Фасо богата златом, цинком, багром и манганом су скоро сасвим под руском контролом.
Француске паравојне јединице обучене од стране Легије странаца и сличних формација, али и јединице неких других земаља ЕУ, посебно Немачке принуђене су да се повуку из наведених афричких земаља под притиском локалних снага обучених и потпомогнутим јединицама групе “Вагнер”.
Наведене земље биле су дестабилизоване махом од стране плаћеника и исламских фундаменталиста и дочекале су руску “суптилну” интервенцију као ослобођење.
На улицама Малија вијориле су се руске заставе и народ је носио транспаренте подршке Русији, док су носили француске тробојке на којима је на централном, белом пољу био нацртана мртвачка лобања у знак одбојности према Французима.
Октобра месеца 2022. у Буркини Фасо (некадашња Горња Волта) избио је војни удар подржан од стране грађана када су поново људи на улице изашли огрнути у руске заставе и извикивали пароле подршке војсци и Русији.
Контра – обојена револуција
Тренутно, широм Африке дешавају се контра-обојене револуције где грађани изражавају захвалност за или траже подршку Русије.
Осим земаља о којима смо причали и друге бивше француске колоније попут Нигера окрећу леђа Француској и траже подршку Москве. Тако је председник Нигера, Мохамед Базум најавио војну сарадњу са Русијом, практично забивши нож у леђа Француској која се после пораза повукла из Малија у Нигер.
Нигер је био упориште Француске и чак осуђивао Москву због интервенције у Украјини али се одједном сврстао на руску страну.
Француска је на рубу стратешког пораза у Африци – посебно после њеног пораза у операцији “Баркхане” која се водила од 2014-2022 године када су Французи на захтев нових власти (про-руски опредељених) морали да се повуку из Малија и своје јединице сместе у Нигеру.
Међутим после свега пар седмица касније и Нигер изгледа отказује гостопримство француским трупама.
Операција “Баркхане” била је замишљена као војна операција Француске уз подршку , Британије, САД и других НАТО земаља против исламских фундаменталиста у Африци. Али како није уродила никаквим плодовима осим покушаја учвршћивања француске власти, афричке земље почеле су да отказују гостопримство француским трупама.
Шири се руски утицај
Након војног удара у Малију 2021 године и најновијег у Буркини Фасо,, Емануел Макрон је 9. новембра најавио завршетак операције, и прећутно њен фијаско.
Руски утицај се шири и више, овог пута ка Нигеру али и Сенегалу, упоришту Француске где су све чешће анти-француске демонстрације. Афричке земље су увиделе да по њиховом мишљењу руске анти исламистичке операције дају резултате и стабилност коју Француска и НАТО нису могле да донесу.
Губитак ових земаља значио би стратешки пораз не само Француске него и ЕУ у целини.
Везани за помоћ Украјини која их и овако прескупо стаје, западне земље немају снаге нити средстава да интевенишу на огромном простору централне Африке. То даје Русима одрешене руке да уз мала улагања на стратешким местима себи обезбеде позиције и додатно ослабе ЕУ и Запад у целини.
Кроз ову призму треба гледати на велики антагонизам који је Француска са Британијом показала према Москви као и велику кампању против групе “Вагнер” што очигледно нема никакве везе са Украјином као стаквом већ као полугом моћи коју Русија користи у стратешки важним регионима у свету.
Али то није све. Уз Француску у Афричку авантуру упустила се и Немачка која је своје трупе под разним изговорима борбе против тероризма упутила у Африку, тачније у Мали, али је и она добила забрану од нових про-руских власти те Немачке трупе и дронови више неће моћи да користе територију Малија, а Намчка је најавила своје повлачење из Малија до 2024 године.
Тако се чини да је Рат у Украјини само један од фронтова светског сукоба, али не и најважнији.
Изгледа да Русија у Украјини везује 95 посто све финансијске и војне моћи Запада док она сама има одрешене руке да без неког већег напор аи минималним снагама избацује Западне земље из стратешки важних региона.
Закључак
То је само понављење Вијетнамског рата, који је везао америчке трупе, финансије и пажњу толико и у тој мери да су руски савезници широм света током 1960-тих их и почетком 1970-их година успели да остваре них победа, две војне победе Индије над Пакистаном, кубанска интервенција у Анголи, чак и Јом кипурски рат који је умало стајао Израел пораза, а све због Западне посебно америчке фиксације на Вијетнам.
Остаје као и увек да се види како ће да се одвија даља ситуација, која свакако мије нимало наивна. Шах је игра моћних.
Извор: Курир.рс/ ТВ Фронт
