Сједињене Америчке Државе изградиле су мрежу тунела у леденом покривачу Гренланда током Хладног рата. Шездесет година касније, војна база даје кључне трагове о горућој светској теми.
САД су давне 1959. започеле изградњу базе код Северног пола. План за базу Камп Сенчери био је да тестира технологије прављења тунела у снегу на северозападу Гренланда, недалеко од Северног пола, наводно у сврхе научних истраживања. У стварности су САД напрезале своје војне мишиће и можда разматрале пројект Ајсворм, као начин да сакрију 600 нуклеарних пројектила у хиљадама километара снежних тунела широм северног Гренланда, близу бившег Совјетског савеза.
Али, померање и отицање леда није га чинило идеалним местом за сакривање нуклеарки или вођење нуклеарног реактора који покреће војну базу, пише Wired.com.
Истраживачи пре одласка ископали узорке
Ајсворм никад није стигао нигде, а САД су затвориле Камп Сенчери 1966, остављајући тунеле да се уруше. Али, пре него што су сви отишли, истраживачи су успели да ископају неке узорке бушењем леденог покривача у дубину од 1.400 метара. Кад су ударили у тло избушили су још 3,5 метра, извлачећи замрзнути песак, прљави лед, каменчиће и блато.
Ископано језгро леденог покривача завршило је у Данској деведесетих, где је чувано у замрзнутом стању тако да сада научницима пружа непроцењиви поглед на прошла ледена доба.
Нико, међутим, није марио за седимент, све до 2018. кад је он поново откривен у теглама за колачиће у замрзивачу Универзитета Копенхаген. Сада је међународни тим истраживача анализирао тај седимент – и дошао до великог открића.
– У том смрзнутом седименту налазе се фосил листа и мали комади буба, гранчица и маховина који нам говоре да је тамо где је данас километар и по леда у прошлости живео екосистем тундра. Ледени покривач је крхак. Може да нестане, и нестајао је у прошлости. Сада имамо податке о томе – рекао је геонаучник Универзитета Вермонт Пол Бирман, коаутор студије.
Тундра уместо леда пре 416.000 година
Претходно су научници израчунали да се Гренланд заледио пре око 2,5 милиона година и да је од тада такав. Бирман и његове колеге су 2021. утврдили да је тај део Арктика, у ствари, био без леда негде у последњих милион година.
Сада су датирали екосистем тундре нађен у бушотини Кампа Сенчери на свега 416.000 година, што значи да северозапад острва није могао тада да буде окован ледом.
Научници такође знају да су у то време глобалне температуре биле сличне или нешто топлије од данашњих. Али, тада су атмосферске концентрације угљен-диоксида који загрева планет биле око 280 честица на милион, у поређењу са данашњих 4222 – а та бројка наставља да расте. С обзиром да су људи тако драматично и рапидно загрејали климу, превазилазимо услове који су претходно довели до топљења гренландског леденог покривача широких размера и довели до екосистема тундре.
– То је упозорење. Ово може да се догоди у условима знатно нижег ЦО2 од нашег тренутног стања – рекла је геонаучница Теми Ритенаур, коауторка нове студије.
Опасно топљење
То топљење могло би да буде невероватно опасно, пише Wired.com. Нова студија открива да је топљење леда на Гренланду пре 400.000 година изазвало пораст нивоа мора за најмање 1,5 а можда чак и шест метара.
– Ова открића изазивају додатну забринутост да бисмо могли опасно да се приближимо прагу колапса леденог покривача Гренланда и огромног додатног повећања нивоа мора за метар или више – рекао је климатски научник са Универзитета Пенсилванија Мајкл Ман, који није био укључен у истраживање.
Данас мање од 30 цм глобалног повећања мора већ узрокује озбиљне проблеме са поплавама и олујним ударима за обалске градове – а то је без потенцијала за додатних шест метара.
Ако се Гренланд поново отопи могао би да дође до тачке без повратка, успут немилосрдно подижући ниво мора.
„Чак и умерено загревање ће узроковати велико топљење и раст нивоа мора“
Кад се ледени покривач топи, он излаже тамну земљу испод себе која апсорбује више сунчеве енергије подижући локалне температуре и изазивајући више топљења.
– Ако је изгубљено превише масе а надморска висина површине опадне значајно, резултирајуће загревање површине отежава поновни раст леденог покривача. Нови рад пружа даље доказе да ће чак и умерено стално загревање узроковати велико топљење на Гренланду, изазивајући пораст нивоа мора – рекао је геонаучник Државног универзитета Пенсилванија Ричард Ели, који није учествовао у истраживању.
Како би тачно у будућности ледени покривач Гренланда могао да се распадне – није познато. Потребно је још истраживања. Температуре су пре 400.000 година биле сличне данашњима, али природно загревање које је тада довело до отапања Гренланда догодило се постепено. Људи су брзо и драматично загрејали планет од прединдустријског доба а антропогени CО2 ће остати у атмосфери хиљадама година, сем ако људи не осмисле начин да га уклоне у великим размерама.
Такође можемо да смањимо температуре.
Ако смањимо емисије, рекао је Ман, гренландски ледени покривач могао би да остане стабилан.
Трка за узорцима
Научници се сада утркују да направе још више бушотина на Гренланду и прикупе узорке.
Иако им језгро из Сенчерија даје основу за моделирање коју сада могу да користе за процене, са више таквих узорака могли би да утврде колико је леда са острва нестало и колико брзо – и шта би то могло да каже о данашњем опадању леденог покривача.
– Сада имамо дефинитивне доказе да кад се клима загреје нестаје ледени покривач Гренланда. А ми смо тек почели да загревамо климу. Ми користимо прошлост да покушамо да разумемо будућност и садашњост. То чини будућност помало застрашујућом. Није да треба да бежимо од тога, али је за мене ово позив на акцију – закључио је Бирман, пренео је Wired.com.
Извор: Блиц.рс
