Путин би морао да угуши побуну што пре, јер угрожава ратне планове и љуља његову моћ
Иако претње и незадовољство шефа плаћеничке групе Вагнер, амбициозног војсковође Јевгенија Пригожина, трају већ неколико месеци, а сукоби и интриге између њега и главних људи у Војсци су све бруталнији – војска није желе да помогну Вагнеру у биткама за Бахмут, а онда је дошло до напада војске на Вагнерове положаје – није се очекивало да ће он започети отворени рат са Путином и покренути војни удар и побуну.
Али све је кулминирало ових дана, када је Пригожин, како преносе неки независни руски медији, попут портала Медуза, најавио Кремљу „драстичне мере” ако се „нешто не предузме” и захтевао „главу” министра одбране Шојгуа. а начелник Генералштаба Герасимов. Али све се дешавало филмском брзином.
Пригожин је у петак, 23. јуна, назвао Путинов кабинет и најавио „пуч” свом народу, али је, како пише портал Медуза, позивајући се на изворе из Кремља, председничка администрација ипак закључила да „Пригожин блефира” и само покушава да „узми нешто за мене“. Путин је пре две недеље захтевао да Вагнер потпише уговор са Војском, што би практично значило да је стављен под њихову команду. Пригожин је на то полудео, пишу независни руски медији.
Према речима саговорника Медузе, шеф државе се још у петак увече надао да ће се ситуација решити „мање-више мирно“. Према њиховом саопштењу, у раним јутарњим сатима Александар Харичев, блиски сарадник првог заменика Путинове администрације Сергеја Киријенка и шеф кабинета председника Русије за унутрашњу политику Андреј Јарин, разговарали су са губернаторима Русије. покрајине дуж украјинске границе.
Међутим, након што су Вагнеровци преузели контролу над Ростовом на Дону у суботу, 24. јуна рано ујутро, Путинова канцеларија је „схватила да је ствар озбиљна“, па чак и да је Москва претила. Наиме, у раним јутарњим часовима (нешто после 8 часова по локалном времену) Вагнерове трупе су напустиле своје положаје на „украјинском фронту“ и прешле руску границу на два места – у области Вороњежа и Ростова. Вагнеровци су око 9.00 по локалном времену брзо заузели и блокирали главне излазе и аутопутеве око Ростова, а затим ушли у цивилне и војне институције, попут градске управе, штаба Јужног војног округа и штаба локалног ФСБ.
Руски прорежимски медији стидљиво објављују информације, углавном позивајући се на западне агенције!
Ствар је постала озбиљна, а како пише Медуза, Путинова администрација се уплашила да би за неколико сати плаћеници Јевгенија Пригожина могли да се приближе Москви и започну борбу у близини престонице, иако је растојање између два града нешто мање од 1.100 км.
Затим се ујутру, већ пре 10 сати, нацији обратио Владимир Путин, који је оптужио Пригожина за издају и војну побуну, а за њим и други виши и нижи државни и војни званичници који су говорили о „пучу“ и позивали Вагнеровце да не прати „свог лудог вођу и авантуриста“ Пригожина. Међутим, Пригожин не намерава да поднесе оставку, посебно не да се преда.
Према прилично контрадикторним информацијама, Вагнер је у раним јутарњим сатима заузео и град Вороњеж, који се налази неких 520 км од Москве (барем тако преносе украјински медији) у свом „продирању ка Москви“. Вагнери су се упутили ка војном аеродрому Бутурлиновка, где је стациониран велики број борбених авиона. У конвоју је виђен и велики број противваздушних система Панцир, преносе поједини медији позивајући се на сведоке.
Долазе и до првих окршаја са руском војском. Наводно су оборени један хеликоптер и један авион, а званични Вагнер Телеграм канал јавио је да је један њихов конвој нападнут у Вороњежу и објавио – „Грађански рат је званично почео“. Истовремено, у Москви и Подмосковљу објављена је узбуна и антитерористичка узбуна, а блокирани су и главни путеви ка западу и југу од Москве. Би-Би-Си је емитовао снимак на којем се види Вагнеров конвој у региону јужно од Москве. Истовремено, поједини руски блогери и портал Ведомости.ру јављају да се у московском округу Јасеново постављају митраљеска гнезда и џакови са песком.
Гувернер Вороњежа Александар Гусев у 15 часова по локалном времену негирао је борбе и пад града. Рамзан Кадиров је нешто пре тога рекао да „побуну треба сузбити”, иако је важио за Пригожина савезника у „борби” са Шојгуом и Герасимовим, а руски медији су објавили да су се „чеченске трупе” преселиле у Ростов у обрачунати са побуњеницима.
Један од извора близак председничкој администрацији признаје да је Кремљ подценио проблем и Пригожинове уцене.
– Разговарали смо о томе на састанцима, сложили смо се да је он одважан авантурист и да се не придржава правила. Сматрали смо да је ризик од војне побуне једнак нули. То може само лудак, каже Медузин суговорник.
У Кремљу су, пак, сигурни да ће војска и снаге безбедности успети да зауставе вагнеровске колоне, али се и даље плаше да би неки „остаци” могли да пробију пут до Москве. И неки други руски независни извори тврде да је стање у војсци „сумњиво“, јер расте незадовољство међу мобилисаним војницима, па се Москва плаши импулсивног и спонтаног ширења незадовољства, па чак и побуне, слично као што се десило у војсци у Првој. Светски рат. Путин, пак, жели да што пре угуши побуну, како не би угрозила његову моћ, али и ратне планове у Украјини и ширио незадовољство међу становништвом.
Тако саговорници Медузе признају да ће сама чињеница отворене побуне, како год да се заврши, штетити Путиновом статусу и рејтингу и допринети још већем „насиљу режима”, који ће сада „прво пуцати, па постављати питања”. Посебно треба истаћи да су већ почеле припреме за председничке изборе 2024. године, на којима би Путин поново требало да тријумфује. Шеф руске спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин изјавио је данас поподне да је „пригожински пуч” пропао и да „није успео да сломи Русију”. Истовремено, Ростов је јавио да је дошло до експлозије у згради јужног војног округа и да се у Ростову чује пуцњава.
Михаило Подољак, саветник Владимира Зеленског, наводи да је наредних 48 сати пресудно за Путина и да „ако Пригожин успе да издржи толико“, може се десити свашта, поготово што Путин, каже, тренутно нема ефективне снаге код себе. расположење које би могло да скрши Пригожинову побуну. У овом контексту занимљив је став Казахстана, односно председника Токајева, који је у разговору са Путином рекао „да је то унутрашња ствар Русије“ и да не намерава да му помогне у оквиру ОДКБ-а. . . војни савез који окупља неколико земаља бившег СССР-а.нешто што зову „Путинов џеп НАТО-а”.
Извор: Курир.рс/Медуза.ио
