Позив на такмичење за припаднике Војске Србије био је у склопу програма државног партнерства Србије и Охаја, многе делагације савезних држава биле су у посети Републици Србији, конкретно и у 72. бригади за специјалне операције, па се та сарадња наставила и кроз вежбе и такмичење које се одиграло, а на којем је Србија тријумфовала.
Циљ учешћа јесте постизање добрих резултата војника који ће да понесе титулу “Најбољи ратник”.
Ово такмичење је индивидуално и опробавају се сви војници и старешине у војним вештинама.
Такмичење за “Најбољег ратника” организује се сваке године, има више нивоа, а најпре се организује на нивоу Националне гарде савезних држава САД, па онда на регионалном и савезном нивоу комплетног САД-а.
Наша војска је добила позив, а учесници су били припадници 72. бригаде за специјалне операције.
На овом регионалном такмичењу, које представља тест физичких способности и војничких знања и вештина, у бази „Џејмс А. Гарфилд“ у Равени, снаге су одмерили најбољи војници из америчких држава Ајове, Висконсина, Илиноиса, Индијане, Минесоте, Мичигена и Охаја, као и представници Мађарске и Србије.
Петодневно надметање је у питању са изуетним физичким и тактичким задацима, који тестира такмичаре у основим војничким вештинама.
Физичка, ватрена, тактичка, санитетска обука, оријентација на земљишту, борба у урбаним условима, знање и вештина у савременом борбеном окружењу.
Ово такмичење има дугу традицију која траје још од 2002. године. Такмичари користе њихово наоружање и опрему, а носе само своје униформе – то је и можда отежавајућа околност јер у Војсци Србије постоји слично, али не и исто наоружање, тако да војницима којима су терен и опрема били познати у старту су имали предност, за разлику од наше делегације.
На пример, склапање оружја је углавном свуда слично, ако не и исто, али у такмичарском делу то одузима време и поене.
Град Равена, у којем је такмичење одржано, је веома мали град за Америку са до 1.000 становника, међутим сам градић је тако конципиран да је посвећен војничком животу и у њему углавном живе запослени у кампу у којем се одиграло све.
Састав екипе из Србије чинила су три такмичара два припадника 72. бригаде за специјалне операције и једно лице је било из специјалног батаољна војне полиције “Кобри”.
У пратњи су била две особе, главни подофицир заставник прве класе Пауновић и главни подофицир ВС заставник прве класе Стевић.
Такмичари су се надметали у 12 захтевних дисциплина, које су, између осталог, обухватале познавање наоружања, гађање под стресом и на специјализованом полигону, преживљавање у води, марш под оптерећењем, навођење артиљеријске ватре и пружање прве помоћи.
Имали су и “дисциплину изненађења” која се састоји из трчања на 1600 метара, 30 склекова са подизањем руку који нису уобичајени на нашем подручју, подизање 16 врећа од 15 килограма и ношење итд.
Наша екипа је бриљирала већ у првој дисциплини што би се рекло “прво па мушко”, а систем бодовања је такав, да што је мање поена освојено то је виша позиција.
Од 12 дисциплина екипа Србије заузела је прво место у скоро њих 6 и доказала како се бори.
Изненађење на проглашењу најбољег
По завршетку такмичења, када су генерали дошли да виде ко је најбољи да доделе пехар, у Охају је завладало право изненађење, јер су навикли да победник увек буде из Америке.
Прво место, међутим, припало је Србину, воднику прве класе Ивану Јеремићу, припаднику 82. чете речних диверзаната која се налази у саставу батаљона за специјалне операције Грифони у 72. бригади за специјалне операције.
За портал Телеграф.рс победник престижног такмичења Иван Јеремић припадник 72. бригаде за специјалне операције говорио је о свом искуству и како је за њега изгледало ово надметање.
– Ово је први пут да Војска Србије учествује на такмичењу “Најбољи ратник” у Охају и представља сарадњу Војске Србије са Националном гардом Охаја – рекао је он на почетку разговора.
Јеремић истиче да су утисци које носи из Америка веома лепи и да осећа задовољство што је баш он победник.
– Бити победник на таквом такмичењу није мала ствар, али пре свега за такво задовољство и осећаје дугујемо захвалност Националној гарди Охаја, америчким војним снагама који су нам омогучили да учествујемо и допустили нам да видимо део њихове обуке – казао нам је и додаје да осећа још већу захвалност према његовим претпостављеним командатима, старешинама и свима осталима који су у систему њихове обуке.
Водник прве класе каже и да се види да Војка Србије у многим сегментима уопште не заостаје са војском САД, а да постоје и сегменти у којима смо и бољи од њих.
– Иако је то било индивидуално такмичење наша екипа је функционисала као тим, сви смо се договарали, а свако од нас је победник, како људи који су путовали са мном тако и ови људи који су овде, зато што делује да све има смисла и показали смо да можемо да се носимо са свим ситуацијама и задацима које се пред нас поставе, иако смо мали – каже Иван.
Скромност овом момку је јача страна.
Сама чињеница да је победио у земљи која се сматра једном од највећих војних сили на свету велика је ствар, због чега ипак, признаје да се због тога лепо осећа.
– Пре свега ту до изражаја долази онај наш српски инат, али у неком правом и најпозитивнијем смислу. То значи да никога не желимо да преценимо, такође, не желимо да икога подценимо. Отишли смо тамо да покажемо шта знамо и видели смо да и те како вреди то што ми радимо, што свако јутро долазимо на посао, радимо обуку, што смо посвећени свом послу и што га волимо и даје неки подстрек за даље. Поготово ова победа, доноси задовољство за све моје колеге, моју браћу, како ми волимо да се зовемо, зато што ни они ништа не заостају за мном. Победила је жеља свих нас да покажемо да можемо и мислим да је тамо победио неко ко је жело да трпи, а ми Срби смо навикли да трпимо и није било проблема да то изгурамо до краја какве год да су тешкоће – рекао је храбри војник.
У такмичењу “Најбољи ратник” учествовало је 7 земаља Централне Америке, које су пре биле и на неким државним такмичењима.
У Равену су послали своје најбоље ратнике и то је само један од доказа колико је конкуренција била јака, али наш тим није поклекао и доказао је колико су радили и били спремни за све.
За Јеремића најтежа дисциплина била је марш од 20 километара са теретом од 20 килограма опреме плус наоружање по неравном терену и шљунку, што је два сата исцрупљујућег трчања које вам узима последњи атом снаге.
– У свим тим дисциплинама које захтевају и главу и снагу побеђује онај који највише трпи, ми смо изгледа такви да волимо да трпимо и зато је то велики успех – казао нам је и додао да предаја није била опција.
Припадник 72. бригаде за специјалне операције 13 година је у војсци, а за овај посао се определио још када је био мали.
– Волите да гледате то, волите патриотизам, униформу. Људи које гледате увек су културни, лепо се понашају, буде у вама неки осећај задовољства, искрености и честитости. Зато сам одлучио прво да пробам, а кад сам пробао ишло је све даље само од себе – каже он.
За крај водник прве класе Иван Јеремић поручио је младима да свако ко има и нема жељу треба да се пријави на конкурс специјалне бригаде и покуша и да ће можда пробудити жељу у себи и да ће видети бригу о сваком човеку, али да исто тако треба да дају све од себе.
– Све се може и ништа није незамисливо, сваком препоручујем да дође да нађе себе и да постане бранитељ државе – казао је.
Погледајте видео:
Извор: Телеграф/Србија јавља
