Путинова најава да ће распоредити тактичко нуклеарно оружје у Белорусији подигла је ниво претње у Европи.
Оружје које Путин планира да пренесе у Белорусију није стратешко нуклеарно оружје; ово нису интерконтиненталне балистичке ракете које могу да униште живот на Земљи, пише Ал Џазира.
Тактичко нуклеарно оружје (ТНВ) су преносиве, нестратешке нуклеарне бојеве главе које се користе за специфичне тактичке предности на бојном пољу. Аналитичари описују тактичко нуклеарно оружје као циљ да добије битку, док је стратешко оружје намењено победи у рату.
Тактичко нуклеарно оружје има мању експлозивну моћ од стратешког оружја, што га може учинити војно кориснијим и мање политички неприхватљивим, а самим тим и вероватнијим за употребу. Иако тактичко нуклеарно оружје има мању експлозивну моћ од стратешког оружја, употреба само једне нуклеарне бојеве главе имала би разорне хуманитарне последице.
Атомска бомба коју су САД бациле на јапански град Хирошиму 1945. године имала је снагу од око 15 килотона и убила је 140.000 људи. То је величина једног од најмањих оружја у тренутном руском арсеналу.
Мало људи тачно зна колико ТНW-а има Русија. Јасно је, међутим, да Русија има огромну бројчану надмоћ над савезницима САД и НАТО-а када је у питању тактичко нуклеарно оружје. Вашингтон верује да Русија има око 2.000 таквих нуклеарних бојевих глава, 10 пута више од САД. САД имају око 200 комада таквог оружја, од чега се половина налази у базама у Европи. Ове нуклеарне бомбе Б61, у распону од 0,3 до 170 килотона, распоређене су у шест ваздушних база широм Италије, Немачке, Турске, Белгије и Холандије.
Према руској нуклеарној доктрини, руски председник је коначан доносилац одлука када је реч о употреби руског нуклеарног оружја, било стратешког или тактичког.
Такозвана нуклеарна актовка или „Чегет“ је увек код председника Путина. Верује се да такве актовке имају и руски министар одбране Сергеј Шојгу и начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов. Торбица је повезана са специјалним комуникационим системом кодног назива „Кавказ“, који подржава комуникацију између високих владиних званичника у временима када се доносе одлуке о употреби нуклеарног оружја. Ако Русија верује да се суочава са стратешким нуклеарним нападом, Путин би могао да искористи актовку да пошаље директно наређење за лансирање команди Генералштаба, која држи нуклеарне кодове.
Путин је претио могућношћу нуклеарног рата последњих годину дана, скоро сваки пут када његова војна операција у Украјини посустане. Ово би могло да објасни зашто је одлучио да управо сада распореди оружје у Белорусију. Руске снаге, наиме, трпе огромне губитке и мало напредују у копненим биткама у Украјини. Осим неколико нових трговинских споразума са Кином, Путин у последњем сусрету са Си Ђинпингом није добио ништа конкретно. Такође, ту је и Међународни кривични суд који је недавно издао налог за Путиново хапшење.
Извор: Б92
