Најлакше је данас назвати се верником, још лакше је лажно изигравати једног, али мало ко је свестан да се огрешује и самим одласком у цркву. Не сви, наравно, само они који се не придржавају правила. И зато, једно питање на почетку: колико сте пута отишли у цркву, иако сте у свађи с неким? Или нисте знали да је то велики грех?
Данас више размишљамо како одлазимо код пријатеља, него у свети дом. Водимо се само Божјим заповестима, иако греси иду много даље и много су разгранатији од тог списка са 10 ставки. Игноришемо шта нам се говори јер мислимо да је у реду да сами постављамо правила, па макар у питању била и она света.
Вас одлазак у цркву имаће прави смисао само ако испоштујете правила која не прописују никакви судски закони, већ само људски, они који чисте срце и душу и помажу нам да успоставимо мир и равнотежу. У супротном, чините грех. Први услов да би човек уопште пришао светој цркви је да се са свима помири. Чему приближавање Богу ако сте завађени с неким и у срцу носите макар и зрно мржње према другом човеку.
Такође, као што ни код пријатеља не идете празних руку, тако ни у цркву не ваља ићи без ичега. Свећица, новчић, чаша вина, шта год да ко може. Кроз тај дар приноси се жртва Богу и тако човек благосиља цео свој иметак. Не загледајте друге људе у цркви, колико год вас нечија појава заинтересовала. Просто речено, не буљите. То што је неко други дошао неприлично обучен, не значи да је такво понашање исправно.
У Божији дом најбоље је одлазити раном зором, а отићи тек када се богослужење заврши, јер ако изађете пре завршетка литургије, радите исто што и Јуда који је изашао са Тајне вечере. Велики грех је и да разговарате у цркви, а и, кад боље размислите, зашто бисте то радили на таквом месту?
По уласку у цркву, мушкарци треба увек да стану на десну страну, а жене на леву. Између мушкараца и жена оставите слободну стазу, да би могао да прође ко жели да се поклони и да однесе дар светом олтару. А када већ приђете иконама да се поклоните, немојте целивати Светитеље у лице, јер је грех. Није допуштено. Ако је Светитељ осликан у стојећем положају, целивају му се ноге, ако је осликан до појаса, целива се доњи део иконе.
Од тада надаље није више допуштено ни да се клањаш, зато што узнемираваш оне који желе да слушају Свету литургију. Треба да знате да нико не сме да се причести, ако није прочитао молитве за причешће. Ко се причестио, не сме више да целива руку свештенику. Док не будеш јео, не смеш више да целиваш ни свете иконе.
Недељом и празником, у време свете Литургије, није допуштено да се припрема јело, јер је то велики грех. Тада свештеник везује небо са земљом и вади частице за милионе душа, и зато немојте ни размишљати о припремању хране.
Тако је било код наших предака. Питајте слободно своје старе. Храна се, просто, није припремала недељом. Када свештеник заврши литургију, свако одлази кући и не треба се заустављати, а нарочито не освртати све до својих врата.
Фото: Pixabay.com
Извор: Telegraf.rs
