Свет

УЗБУНА У КИЈЕВУ: Губе их?

Кијев/Вашингтон — Како пише Политико, размирице између Кијева и Вашингтона су све веће, а неслагање је нарочито било изражено по питању начина борбе за град Бахмут.

Годину дана након почетка руске инвазије на Украјину, Сједињене Америчке Државе, главни савезник Украјине, почеле су да показују све више контрадикторности у погледу циљева рата и времена завршетка непријатељстава, упозорио је Политико у анализи.

Све је јасније да САД више не подржавају дугорочну помоћ Украјини, барем на начин на који је то било на самом почетку руске инвазије, што је недавно експлицитно најавио републикански председник Представничког дома Кевин Макарти.

После њега, Мајкл Мекол, шеф комитета за спољне послове Представничког дома, такође из Републиканске партије, такође је рекао да америчка администрација нема јасан циљ у рату у Украјини.

„Можда желе да продуже сукоб? Дакле, то је управо оно што Владимир Путин жели. Да ли је исправно дати Украјинцима довољно ресурса да преживе, али недовољно за победу? Не видим да идемо ка победи. А ако победа није циљ, шта онда уопште радимо?“, пита се Мекол.

Према Политику, чак и међу америчким званичницима у администрацији Џоа Бајдена већ дуго постоји растућа нелагодност због испоруке оружја Украјини. Двојица запослених у Белој кући рекли су новинарима да администрација америчког председника разуме тешку ситуацију у Кијеву, али неки међу њима нису задовољни сталним захтевима украјинског руководства за помоћ и „недовољном захвалношћу“ украјинског председника Володимира Зеленског. На то је упозорио и конгресмен Мајкл Мекол, према коме је све очигледније да амерички званичници не могу да се договоре које ће наоружање испоручити Украјини.

„Мислим да је државни врх САД подељен, а подељен је и Савет за националну безбедност“, рекао је он.

Други разлог за несугласице између САД и Украјине, према Политику, била је одбрана Бахмута, украјинског града око којег се борбе воде од лета 2022. године.

Украјинска војска верује да ће одбрана Бахмута омогућити њиховим оружаним снагама да исцрпе руску војску и добију време за припрему резерви. С друге стране, Американци су проценили да ће губици међу војницима и прекомерна потрошња муниције на крају утицати на способност украјинских оружаних снага да покрену дуго најављивану офанзиву.

Политико такође указује на недавни извештај Њујорк тајмса, према којем америчке обавештајне агенције верују да би иза експлозија Северног тока могла да стоји „проукрајинска група“, иако се каже да обавештајне агенције немају информације о умешаности украјинског руководства у ономе што се догодило. Уосталом, и Володимир Зеленски је после објаве НИТ истакао да Украјина нема никакве везе са експлозијама.

Политико, међутим, скреће пажњу на саопштење као још један пример могућих несугласица између Кијева и Вашингтона. Ту је и одбијање Пентагона да Међународном кривичном суду у Хагу преда америчке обавештајне службе које потврђују чињенице руских ратних злочина у Украјини.

Како пише Њујорк тајмс, Министарство одбране САД страхује да би таква сарадња могла да буде преседан због којег ће суд убудуће моћи да гони Американце. И то љути Украјинце јер би процесуирање Русије представљало велику политичку победу за њих. Истовремено, многи стручњаци не верују да су се појавиле озбиљне противречности између Сједињених Држава и Украјине после годину дана пуног рата.

Шелби Магид, заменик директора Евроазијског центра Атлантског савета, рекао је: „Видим мале разлике у мишљењима, али оне су постојале и пре и после велике инвазије у фебруару. Зеленски је раније давао оштре примедбе о Сједињеним Државама и Белој кући је изразио противљење – јавно и приватно – али то није променило нити угрозило укупну подршку и партнерство САД.“

Извор: Јутарњи лист

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ