Рат у Украјини ушао је у период позиционог, углавном статичног рата без већих промена јер све је извесније неће бити обимније офанзиве.
Браниоци покушавају да исцрпе нападачке снаге припремајући нове јединице и увођењем новог наоружања.
Војни експерт Роберт Барић рекао је у Глобусу да би лето могло бити тренутак украјинског удара, са централним ударом према Запорошкој области како би се пресекао копнени мост од Русије до Крима. Битка за Бахмут, чији војни значај не представља могућу прекретницу, од стратега се претворила у митолога, а рационално размишљање више не важи за њу: Русија мора да је освоји, а Украјина мора учинити све што је у њеној моћи да то учини. што теже.
Кључни дани начелника војске
Озбиљни војни аналитичари упозоравају да актуелном команданту руских снага Валерију Герасимову истиче рок од три месеца у којем мора да постигне успех, па је отворена дискусија како би генерал могао да задржи своју функцију. Чини се да је најједноставнији одговор – ескалација сукоба, што би могло кохезивно да утиче на унутрашњеполитички ниво у Русији, коначна потврда да је у рату са НАТО. Три су најчешће помињана сценарија могуће ескалације руске агресије на Украјину: кијевске снаге нападају руску територију оружјем које су добиле од Запада; Москва напада локације кроз које пролази западна војна помоћ Украјини; открива се да Пекинг/Пекинг шаље оружје у Москву.
Супротстављајући се завршним документима на последњим састанцима Г20, НР Кина је демонстрирала подршку Русији, што би могло да кулминира посетом председника Си Ђинпинга Москви овог пролећа, о којој брује руски медији. За надати се да ће одлука Пекинга бити трезвена и неидеолошка и да ће Мандарин Си ставити на сто оцене које говоре да Русија нема снаге за офанзиву ни кинеским оружјем, јер јој недостаје професионална, мотивисана армије за то – плаћеници и мобилисани нису довољни, а ово друго је највећа лишавање морала. Важна компонента кинеске слагалице је могуц́ност да се испорука оружја Русији, које ће се користити у кинетичком сукобу, искористи као тест пре инвазије на Републику Кину на Тајвану.
Кинески продор у Европу
Чејс Блазек у Стратфору пише да би се НР Кина на тај начин активно укључила у покушај промене граница у Европи, што би имало далекосежне последице по укупне односе Пекинга и вец́ине европских земаља: питање је на чијој је страни Србија. а Мађарска би узела. Кина је последњи пут учествовала у сукобу у Европи током Првог светског рата када је послала 140.000 невојних учесника у саставу британских снага. У овом сценарију истиче се још једна непознаница – могућа жеља САД да процени вредност кинеског наоружања у кинетичком сукобу, што би било драгоцено за процене будућих потенцијалних сукоба.
Ако кинеско оружје донесе супериорност агресору и доведе у питање одбрану Украјине, није искључено да ће САД закључити да је време за удар на нападачке снаге. Онда, драга децо, спакујте своје драгоцености и надајмо се да ће планета преживети. Какве, не знам. Прва два сценарија су вероватнија и на први поглед мање претња јер се може закључити да би одговор обе стране остао у домену конвенционалног сукоба. Претходна доктрина Русије и НАТО-а била је једноставна и разумљива: свакако избећи преливање рата ван граница Украјине (иако Москва делује дестабилизујуће према Молдавији, за сада неуспешно).
Ланчана реакција
Претња је у домену ланчане реакције, јер НАТО мора да реагује на напад Русије, а сумња је да ли ће одговор сматрати довољним и у којој мери ће Москва бити спремна после реакције да заустави низ напада, а не да одговарати. Русија може да изврши напад на транспортне руте којима оружје стиже до Украјине у чланицама НАТО, може да нападне базе у тим земљама или чак, како у анализи оцењује истраживачки центар РАНД, да изврши напад на базу Рамштајн.
Одлучујући моменат је да се избегне трећи елемент у ланцу, реакција на реакцију, где ће политичке поруке и осмишљавање војне акције као сигнала играти кључну улогу, као и комуникација између Москве и Вашингтона (Пекинга?). Невоља је у томе што је Запад потрошио већину својих невојних одговора као што су санкције, што је додатна жртва.
Научни центар РАНД, близак америчком Министарству одбране, каже да би ескалација могла бити подстицај за дипломатски ангажман. На пример, руски напад на један од сателита чланица НАТО-а вероватно би изазвао широку осуду чак и од земаља које су раније избегавале да осуде руске акције у Украјини (посебно Индије), узимајући у обзир ризике по космичке активности свих нација које представљају напада и сваке даље ескалације у свемиру. Тако би се Кремљ нашао под новим притиском на међународном плану, што би НАТО могао да искористи за јачање економског и дипломатског притиска на Москву да оконча рат у Украјини.
Блазек у Стратфору истиче да је НР Кина могла да верује да би чак и наговештај узимања на руску страну могао да буде подстицај за Запад да покрене дипломатске кораке који би довели до мировних преговора. Мало вероватно због конфронтационог става САД и НР Кине. Свака идеја о преговорима пропада, пише РАНД, ако руски напади изазову војне и цивилне жртве међу чланицама НАТО-а. Исто тако, у Пекингу би могли да сматрају да би чак и најава испоруке наоружања утицала на Москву да одустане од размишљања о употреби нуклеарног оружја. Ово је упитно, посебно ако украјински напад заправо доводи у питање руску контролу над Кримом.
Извор: Јутарњи лист
