ВИСОКИ представник за спољну и безбедносну политику Европске уније Жозеп Борељ изјавио је у интервјуу за европски портал „Еурактив“ да је ЕУ практично исцрпла све могућности у области санкција против Русије.
– Нема много више да се уради са становишта санкција, али можемо да наставимо да повећавамо финансијску и војну подршку – рекао је Борељ након састанка министара одбране ЕУ и Стокхолму.
ЕУ је недавно одобрила 10. пакет санкција против Русије.
На питања новинара на конференцији за штампу у Европској комисији, да ли ЕУ спрема нови пакет санкција, портпароли нису могли да дају прецизан одговор и ограничили су се на изјаву да о томе разговарају земље чланице и да та расправа не може да буде јавна.
– Заиста, годину дана након инвазије, долазимо до краја могућности – признао је Борељ, упитан о следећим потенцијалним корацима које би ЕУ могла да предузме као одговор на руску инвазију на Украјину.
Он сматра да је одговор наставак подршке Украјини, спречавање заобилажења санкција и коришћење замрзнуте руске имовине за обнову Украјине.
– Украјини је потребно много новца само да би машинерија радила, држава у рату има велике финансијске потребе. То ће захтевати много напора са наше стране, тако да санкције и војна подршка нису све – каже он.
Борељ предлаже план за коришћење 3,6 милијарди евра из Европског мировног фонда за наоружавање Украјине од почетка инвазије прошлог фебруара, који је недавно допуњен за додатне 2 милијарде евра за 2023 годину.
Ако план буде одобрен, милијарда евра би се користила за надокнаду државама чланицама за обезбеђивање муниције у Украјини из преосталих залиха и још милијарду евра за заједничке набавке. Овај план још увек није одобрен од држава чланица.
– За сада нам је потребан споразум о 2 милијарде евра. Ако ово не буде довољно, онда ћемо поново да се вратимо на тему јер не знамо колико муниције можемо да купимо са ових 2 милијарде евра – наглашава Борељ.
Он је упозорио да ће Европском мировном фонду бити потребно више ресурса за све остало, „по целом свету, па чак и за Украјину“.
ЕУ такође тражи да се треће земље придруже њеним напорима. Засад је само Норвешка већ изразила интересовање, а Канада је потенцијално вољна да се придружи.
Извор: Новости.рс
