ДАНАС је најмалерознији дан у години по народном календару.
Деветог уторка од Божића не би требало да се шију мушка одела, јер онда,по народном веровању, „то одело метак тражи и погађа“. Мушкарци су својевремено избегавали да послују са стоком, а смело је да се ради само у башти.
Овог дана,међутим, још од 1929.године, једно посебно удружење у Крушевцу слави баш да би разбили малер. Јединствено Хумано друштво баксуза, угурсуза и намћора „Добра нарав“ скоро 90 година неуморно обележава овај дан посебним обичајима, праве вечеру са забавом и сакупљају прилоге да обуку сиромашну децу и вредне ђаке.
– Наше друштво основано је у чувеној кафани „Таково“ – прича Звонко Рајковић, председник Друштва „Добра нарав“. – Иако у Народном календару пише да је „девети торник најзлосрећнији“, окупљамо се како не би био црн. По препоруци наших претходника, малер се весељем побеђује.
Баксузи, угурсузи и намћори најпре дођу у кафану и да би „оправдали“ своје име седну „леђа у леђа“. Тако и играју прво коло (на слици), које се зове „Баксузно“ или „Наопако“.
Потом следи даривање. Сав новац који се прикупи искључиво се троши за куповину гардеробе, а одећа се поклања касније, на Врбицу. Тако и пише у правилнику Друштва из 1929.године. У првим годинама постојања, симболично су облачили тринаесторо деце, али је касније ова оригинална дружина толико у чланству порасла да се задњих година у просеку од главе до пете обуче и по 80 малишана.
Удружење је било хумано и у време епидемије.
– Новац се прикупља и од „казни“ које плаћају прекршиоци правила Друштва „ћутање је злато“, а прекршиоци једва чекају да правило прекрше – причају крушевачки намћори. – Остали извори прихода су добровољни прилози, од улазница на прославу, донације.
Рад хуманог удружења је имао немили прекид у историји. Од оснивања 1929. па до 11. марта 1941. редовно су се окупљали, али су после Другог светског рата прећутно били забрањени.
Први који је дошао на идеју да се рад обнови 1987. године био је др Добривоје Боба Лисинац уз помоћ ентузијаста Милутина Р.Југовића, професора Адама Стошића, Радомира Радета Рајковића, Драгана Лоле Бектрића, породице Бајић и других.
Намћори мењали су се кроз време, па су уводили и новине.Уместо опанакада некад, данас се ђацима поклањају патике или ципеле за матурско вече. Једно је међутим остало исто : као баксуз се родиш, васпитавају те као угурсуза, а ако постанеш намћор онда си и члан „Добре нараве“ и помажеш деци.
Антрфиле:
КО ЈЕ ОСНОВАО ДРУШТВО, А КО НИЈЕ СМЕО ДА БУДЕ ЧЛАН!
МЕЂУ оснивачима Хуманог друштва били су адвокати, апотекари, професори, бонбоџије, воскари, деловође, електричари, опанчари, пинтери, ужари, сарачи, фијакеристи… Правилима је одређено да чланови не могу бити попови, жандари, официри и подофицири.
Извор: Новости
