Председница Молдавије Маја Санду присуствовала је састанку НАТО пакта на позив Џоа Бајдена.
Девет чланица НАТО пакта из Централне и Југоисточне Европе састало се 21. фебруара у Варшави. Том приликом амерички председник Џозеф Бајден позвао је и председницу Молдавије Мају Санду иако ова земља није чланица алијансе нити претендује да то и постане.
Током говора, Џо Бајден се директно обратио председници. „Поносан сам што сам на вашој страни и на страни молдавског народа, који воли слободу“, рекао је он и позвао присутне да аплаузом поздраве Мају Санду. Тај гест има веома озбиљну позадину. Република Молдавија, која се налази између Украјине и северозападне Румуније, дуго страхује да ће постати следећа жртва руске агресивне политике и тренутно се суочава са све очигледнијим и све жешћим војним претњама Москве. Почетком прошле недеље, руски председник Владимир Путин отказао је декрет из 2012. године којим Кремљ гарантује суверенитет и интегритет Републике Молдавије.
Непосредно пре тога, украјински председник Володимир Зеленски упозорио је да Русија државним ударом жели да уклони проевропски државни врх Молдавије. С друге стране 23. фебруара Москва је саопштила да Украјина планира војну интервенцију у Републици Молдавији, пише Дојче веле.
Молдавија је била прва земља у којој је, након распада Совјетског Савеза, Русија подржала сепаратисте, изазвала вишемесечни крвави рат (1992) и потом створила замрзнути конфликт: у Придњестровљу или Придњестровљу, уском подручју на истоку Републиком Молдавијом, преко реке Дњестар (молдавски назив Нистру, древни Тирас) више од три деценије владају снаге лојалне Москви.
Поред тога, тамо је стационирано око 2.000 руских војника. У близини придњестровског села Кобасна налази се и највеће складиште оружја у Европи са око 20.000 тона муниције и војне опреме. Москва је 1999. године писмено гарантовала да ће повући своје трупе из Придњестровља, али никада није испунила обећање.
Од почетка руског напада на Украјину, Придњестровље је добило много већи стратешки значај. Русија би одатле могла да отвори западни фронт у Украјини. Или у најмању руку изазвати толики унутрашњи политички хаос у Републици Молдавији да земља постаје озбиљна кризна тачка на источној спољној граници НАТО-а, и на западу Украјине.
За такав сценарио би могле бити заинтересоване и сепаратистичке снаге у Придњестровљу. Последњих деценија финансирани су, између осталог, масовним шверцерским операцијама, које су се одвијале и преко украјинске територије. Од почетка рата Украјина је затворила границу са Придњестровљем. Зато тамошњем режиму прети економски колапс.
У првим месецима након почетка руског рата у Украјини, молдавска председница Маја Санду и проевропска влада те земље заузели су веома опрезан став према Украјини – нису хтели превише да иду на курс конфронтације са Москвом. То се променило прошле јесени.
Москва је све више смањивала испоруке гаса Молдавији и подржавала опозиционе странке у покушајима да дестабилизују унутрашњу политичку ситуацију у тој земљи. Ово је морало да убеди председницу Санду и молдавско руководство да су сви напори да се постигне решење са Москвом узалудни.
Због тога је Република Молдавија почела брзо да прилагођава снабдевање гасом и електричном енергијом другим провајдерима уместо руским. Осим тога, у међувремену се у тој земљи води отворена расправа о томе да ли треба да промени статус неутралне земље, записан у уставу. Говори се и о наоружавању молдавске војске, која је до сада била готово без наоружања. Немачка је пре неколико недеља испоручила Молдавији оклопна возила Пиранха.
Та земља је тренутно тешко могла да се одбрани од сепаратиста, који у Придњестровљу вероватно имају на десетине борбених тенкова и другог тешког наоружања, као и велике залихе муниције. Зато је Украјина понудила Молдавији помоћ у случају да Москва и сепаратисти изазову сукоб.
То што Украјина планира интервенцију у Републици Молдавији је бесмислена оптужба Москве и у најбољем случају служи само као изговор за Кремљ. Зато што Украјини не одговара да отвори други фронт и веже своје војне ресурсе, који су преко потребни другој страни.
Али руски председник Владимир Путин је то већ постигао. Република Молдавија, која је до сада била углавном политички неодлучна, ослобађа се московске стеге, одлучније него икада раније у протекле три деценије. Поред више симболичних гестова, попут оног америчког председника прошле недеље у Варшави, подршка стиже и од „старије сестре” Румуније, са којом Молдавија дели заједнички језик, културу и дугу историју. У економском одвајању од Русије, Румунија ц́е у будућности бити један од кључних партнера Молдавије.
Извор: Мондо
