Претпостављало се да ће коалиција за санкције саставити ‘главну листу’ свих резерви руске централне банке – али такве листе нема
Прошли месец је био веома активан за политику санкција: забрана увоза у ЕУ и граница Г7 за руску сирову нафту у последњих неколико недеља проширени су на рафинисане нафтне деривате, а договорен је и десети пакет санкција, заједно са сличним санкцијама за партнерске земље. .
И док је велики део досадашњих санкција био фокусиран на економске токове ка и из Русије – велики део садашњих напора се такође односи на детаљније испитивање ових токова како би се спречило заобилажење санкција – много се може рећи о начину на који се санкције уводе економских ‘удела’, а посебно о државним средствима Русије у иностранству.
Последњих неколико месеци ово је пратио новинар Фајненшел тајмса Мартин Сандба , заједно са својим колегама Клер Џонс и Даријом Мосоловом . У низу чланака изнели су шта су сазнали.
Пре него што се анализира шта су санкције урадиле руским резервама и шта даље, потребно је боље разумети шта је тачно урађено, а шта неурађено, кажу они.
„Када је ово питање први пут разматрано, наивно сам претпоставио да ће коалиција за санкције саставити „главну листу“ свих резерви руске централне банке – често чујемо да је блокирано више од 300 милијарди долара. Питао сам се зашто није објављено. Испоставило се да таква главна листа не постоји. ЕУ до данас не зна тачан износ, локацију и облик имовине коју руска централна банка држи на местима под јурисдикцијом блока“, каже Сандбу.
Разговарао је са људима који нису могли да верују да те информације нема, па је било очигледно да Сандбу и тим нису једини који су претпоставили да се ова имовина помно прати. Штавише, неколико људи у позицији да то процене уверило је да доносиоци одлука „морају да знају“. Међутим, председник Европске комисије је сада јавно признао шта су указивали Сандбуови разговори иза сцене и документи Комисије који су процурели.
Предвођена Шведском, ЕУ је управо основала радну групу која ће испитати шта се може учинити са руским резервама, а председавајући групе Андерс Анлид рекао је да је лоцирање имовине „веома важан задатак“. То такође значи да ни после годину дана од увођења санкција то још није урађено.
Још увек нису ажурирали бројеве
Дакле, одакле долази та цифра од „више од 300 милијарди долара“? Из саме Русије. У најновијем јавном извештају о управљању златом и девизама Централне банке Русије (ЦБР) из јануара 2022. године, руске међународне резерве су рашчлањене према врсти средстава, валути, надлежности и рејтингу ризика. По јурисдикцији, између 55 и 66 одсто резерви држано је у земљама које ће им ускоро блокирати приступ.
Од почетка рата, централна банка није ажурирала ове бројке, али и даље сваке седмице објављује своје укупне резерве. Када је Русија извршила инвазију на Украјину, резерве су биле 629 милијарди долара. Имајући у виду последњу познату географску дистрибуцију укупног износа, долази до грубог распона од 345 до 415 милијарди долара у депозитима и хартијама од вредности које руска централна банка поседује, али не може да користи (стварни број би могао мало да варира због девизних курсева, али не много) .
Загонетка је зашто су се владе које су увеле санкције тако дуго ослањале на бројке Русије, уместо на своје. Јер они, наравно, могу да добију информације из сопствених извора. По дефиницији, националне централне банке знају колико других има депозите код себе.
Њихове владе могу тражити од њих да пријаве износе (јавно или не). То исто могу да захтевају и од оних који држе хартије од вредности јавног дуга, које чине највећи део девизних резерви ЦБР. Нема сумње да многе владе раде.
Али јасно је да то не раде јавно – Сандбу је послао упит многим централним банкама и остао без руку – и нема систематске размене ових информација између влада које су увеле санкције. Да није тако, ЕУ би знала тачан износ руских резерви које је блокирала. Једина влада која објављује износ средстава ЦБР у својој земљи је Француска. Прошле године је њен министар финансија рекао да је блокирано 22 милијарде евра. Други нису поделили ту информацију.
Зашто немамо те информације? Одговор се односи на мало познату чињеницу. Средства руске централне банке нису технички замрзнута. Политичари могу погрешно да схвате – сама Урсула фон дер Лајен је користила израз „замрзнута“, али Банка Русије није на листи санкција ЕУ, па не потпада под уредбу о замрзавању имовине.
Стручњаци за санкције пажљиво описују санкције које утичу на Банку Русије као „имобилизацију“ или замрзавање (али не замрзавање) резерви. У ЕУ се ово спроводи тако што се резидентима ЕУ забрањује да учествују у било каквим трансакцијама „у вези са управљањем резервама као и имовином Централне банке Русије“. Међутим, ова забрана постоји у другом пропису ЕУ. А прописи о јавном извештавању у те две уредбе су доста различити – а у случају санкција централне банке преслаби. То доказује и чињеница да су оне знатно пооштрене у десетом пакету санкција ЕУ, договореном пре неколико дана.
Извор: Јутарњи лист/ Ало.рс
