Научници су и сами доказали да је услов за настанак живота на Земљи испуњавање низа предуслова које је универзум морао наштимати. Зар није логично да постоји неко ко је те предуслове наштимао, питала се Барбара.
Позната професорка теоријске физике на Универзитету у Дармштату у Немачкој, Барбара Дросел, навела је да верује да је Бог створио универзум.
„Имала сам 13 година када сам одлучила да желим да постанем научница. Тада сам покушала да читам Ајнштајнову теорију релативитета. Уживала сам у читању научне фантастике, а моја наставница математике и физике ми је била идол. Мислим да је наука нешто фантастично и да је разумевање природе веома награђујуће“, рекла је Дроселова.
Она каже да закони природе постоје од постанка универзума, а за законе физике тврди да не осликавају у потпуности законе природе.
„Закони физике су идеализација, претпоставка која ради добро, али је ограничена у смислу валидности. На пример, Њутнови закони имају ограничења у квантном свету мада у свакодневним условима раде сасвим добро.
Дакле, пошто су закони природе у неку руку претпоставке, не смемо базирати мишљење о свету на основу њих. Исто тако морамо направити разлику између научних закључака и филозофских теорија.
На пример, многи људи кажу да је непостојање Бога научни закључак. Међутим, то је само филозофска интерпретација“, наводи Дроселова.
Дроселова тврди да, иако научници верују да је универзум настао Великим праском пре 13 милијарди година, она верује да је универзум заједно са законима природе створио Бог.
„Научници су и сами доказали да је услов за настанак живота на Земљи испуњавање низа предуслова које је универзум морао наштимати. Зар није логично да постоји неко ко је те предуслове наштимао?“, питала се Барбара.
Наравно, она тврди и да само наштимавање није доказ да Бог постоји јер није на науци да то закључи, већ је то веома убедљива филозофска интерпретација наштимавања.
Дроселова такође тврди да не верује у могућност постојања више универзума, иако не искључује ту могућност. Она сматра да је постојање више универзума само алтернатива веровању у Бога јер ако Бог не постоји, онда су закони природе највиша сила у универзуму.
Ипак, на питање да ли би могла да докаже да Бог постоји, Дроселова је рекла да Бог није предмет научних истраживања нити математичког доказивања, па се логичким путем тако нешто не може доказати.
Дроселова каже да постоје три филозофска питања која дају добар разлог за постојање Бога:
1) Зашто постоје закони природе? Пошто постоје неки закони по ком се ствари дешавају, сасвим је логично да је неко те законе створио.
2) Зашто наши умови могу да разумеју ове законе? Очигледно је да је Бог желео да их разумемо.
3) Зашто је живот у универзуму могућ? Познато је да извесне вредности морају бити уско наштимоване да би настао живот у универзуму. Објашњење из математичког угла је да постоји мноштво универзума са различитим вредностима, али теистичко објашњење је много логичније.
Дроселова је дала коментар и на Хокингову „теорију свега“, која уједињује четири основне силе природе. Она је рекла да је таква теорија сувише „редукционистичка“ и да електромагнетизам и гравитација не могу да буду основне силе природе јер они не би ни постојали без закона универзума.
Она је додала и да теорија еволуције не мора да буде контрадикторна са постојањем Бога.
„Чињеница је да сав живот има заједничко порекло и да је временом еволуирао. Теорија еволуције је само механизам мењања врста кроз време. Прихватање те теорије не мора да значи да Бог не постоји“, закључила је научница.
Извор: Webtribune.rs
